DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1906 str. 7 <-- 7 --> PDF |
— 173 — pukovniji obstoji i nepovoljno razmerje izmedju šumskoga i poljskoga tla, naumila je tu šumsku površinu od 30.000 jutara, ne dati i opet pošumiti, već za buduće ostaviti poljskoj privredi. Brodska pukovnija naime imade kraj površja od 34 četvornih milja, oko 120—130.000 jutara šume, a to je oko 337o od ukupnog pukovnijskog okružja. Uz predmjevu, svrsi shodnog obradjivanja i uz onakove stojbinske odnošaje, kakovi su u Posavini, imale bi šume u istinu tek 15—20°/o iznašati, naum krajiške uprave da se to razmerje bar približno uzpostavi, tim je onda još opravdanije, pošto se tuj radi o zbiljnom crnićnom plodnom tlu, koje bi predano poljoprivredi sigurno odbacivalo kud i kamo vede prihode i od najboljeg šumskog gospodarstva. Slični su odnosaji takodjer i po zapadnom dielu petrovaradinske krajiške pukovnije. Protiva ovom po krajiškoj upravi naumljenom načinu zavedenja racionalnog šumskog gospodarenja u vojnoj krajini, to jest protiva unovčenju drva, nalazećeg se na površini od 30.000 jutara šume, te novo nepošumljenje iste, već pretvorbe odnosnih sječiua u oranice, podignuti su sada s raznih strana prigovori. Tvrdi se, da krajiška uprava krajiške šume harači, da počinja predhvat i pogriešnu financijalnu operaciju, da oštećuje užitna prava graničara, te da konačno u obče nije ni ovlaštena na takov podhvat. Prigovor o tobožnjem zatiranju krajiških šuma mislim, da sam već i opisom napred spomenutog zbiljuog stanja tih šuma oprovrgao. Sigurno se ne može označiti zatiranjem, počme li se već jednom s unovčenjem viška prezrelog prastarog drvlja, u mjesto da se prepušta truleži. Do sada se nastojaše neprestahom prebornom sječom učiniti kraj prastarom suhom drveću — nu pri tom se je samo to postiglo, da te prastare šume već ne sačinjavaju suvisle šume, već sastojine sa jedva još 30—40 stabala po jutru. |