DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1906 str. 13 <-- 13 --> PDF |
— 179 — Stoji dakle, kako je to i gospodin pukovnik Konig ved iztaknuo, da su te šume ne samo već sječi dorasle, no dapače već i pi´ezrele za sječu. Točno iztraživanje stabala u prisutnosti gosp. šumarnika Kadića i mjestnog šumarskog osoblja, dokazalo je, da poprečna životna doba tih stabala iznaša 230 godina. Uzmem li pako prema tomu poprečnu životnu dobu za hrastove slavonske posavine sa 230 godina, biti će to napadno, pošto je poznato, da hrastovi druguda i visoku starost od 500 do 600 godina — a u hhdnom podneblju dapače i 900 godina dosegnu. Smatram se stoga dužnim, da očevidnu tu razliku i razjasnim. Slavonski hrastici uživaju toplo podneblje, a nalaze se na naplavinskom tlu, koje je pravilno godimice i 2 do 3 puta podvrgnuto poplavama. Posljedica tih triju Čimbenika jest, da hrastovi vanredno bujno rastu, nu zato i veoma rano dozriju a i prezriju. Sa 200 godina pojedini hrastovi već obumiraju. Istina da zato opet drugi i mnogo dulje živu. Mi sno našli pojedine hrastove i preko 300 godina stare. Nu ovo je posliednje tek samo iznimka od pravila, kao sto je i to samo iznimka od pravila ako čovjek doživi više od 100 godina, pošto poprečna doba starosti staraca ipak samo 70 do 80 godina iznaša. Životna doba slavonskih hrastova, ustanovljena je na 280 godina, a pri tom se je uzpostavilo, da hrastovi u toj dobi ili već obumiraju ili da im se u srcu pojavlja trulež, tako da onda iznutra godimice znatno više drva iztrune, no što iz vana priraste. Jedan glavnih razloga kratkotrajnosti slavonskih hrastova leži i u neznatnoj dubljini temeljne vode. Ovu je naći i u doba najveće suše već 6—8 stopa izpod površine, što sam prigodom mojih putovanja opetovano vidjevao u bunarima što si ih kra jišnici za žireća krmad izkapaju. Hrastovi medjutim vole svoje žilje i dublje u tlo pružati, nu ovdje oni to mogu samo dotle, dok dosegnu podzemnu |