DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1905 str. 5 <-- 5 --> PDF |
— 253 — Kao što vidimo, prirast uvoza penjao se u mnogo većoj srazmeri, nego prirast izvoza, koji se je donekle povećao usljed izvoza preradjenih u zemlju uvezenih surogata. Prema Melardu, uvoz u 1860. godini iznašao je 157.532 m^, a u 1898. popeo se na 1,030.873 m^ dakle za nepunih 40 godina za blizo 1,000.000 m\ Iz ovoga se vidi, da bi bile izlišne sve predpostavke o smanjivanju uvoza drveta u Belgiju, jer od toga zavisi njena industrija, njena ekonomska snaga, dakle i sam opstanak, pa je jasno, da će ona učiniti sve i sva za napredak svoje razgranate industrije. Pa dokle god bude bilo šuma u ostalim državama za eksploataciju, ona će naći surogata svojoj industriji, jer kao što ima ljudi, koji pored momentane koristi ne paze na trajnu, tako ima i država, koje će za dobru cenu prodati drveni surogat iz z -^mlje, a same na njemu oskudevati. Ta bolest opaža se po nekim državama i danas, da se njen narod pati zbog nestašice potrebnog mu drveta u zemlji, dok se hiljade kubnih metara iz zemlje izvoze, pa smo uvereni, da je i u buduće ne će nestati. H 0 1 a n d i j a. Radi slabe pošumljenosti, koja iznosi 248.000 ha šume, upućena je na uvoz drveta, jer domaća proizvodnja ne može da podmiri potrošnju. No pored velikoga uvoza, dosta je velik i izvoz, i to radi toga, što Holandija ne troši sav uvezeni surogat za sebe, nego ga izvozi u druge zemlje, pošto je svojim položajem pravo reći odredjena za posrednicu u trgovini evropskih zemalja sa preko morskim zemljama. Iz statističkih podataka ne vidi se kubna zapremina uvezenog i izvezenog drveta, pošto statistika beleži samo vrednost uvezene i izvezene robe. Prama toj statistici uvezeno je drveta u 1898. god. u vrednosti 104,121.912 K. a izvezeno za 85,976.596 K. dakle višak uvoza bio je 18,145.216 K. |