DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1905 str. 36 <-- 36 --> PDF |
— 284 — Uzlii frizi bijahu u tuzemstvu mnogo traženi, osobito gdje se mnogo gradi, a uzimlju se frizi od 7,. cm. uz relativno visoke ciene. Slavonski hrastovi buli plaćaju se sa 125—140 K. Ugarske provenience su jeftinije, njemački ili prima po 90—100 K, ovi ali niesu jako traženi, l^iljena se roba dobro plaća. Kartirane robe proizvadja se malo, a traži mnogo. Parižka roba je naprotiv nepromienjena. Slavonija ne proizvadja dovoljno, stoga se potražuje više u Hrvatskoj, Ugarskoj Galiciji. Uza sve to drže se ciene. Pod oznakom slavonska roba kupuje se često i roba drugog poriekla, dapače i rumunjskog poriekla, bez da se to drži tajnom. Plaćene ciene jesu za 1 razred 120—130 K 2 razred 95— 97 K. Hrastove daske i hrastove piljeniee (mostniee) drže se nešto više. Prije dvije godine bijahu prodane u Budimpešti uz cienu od 64 do 68 K, sada se plaćaju skuplje. Hrastovi trupci prvoga razreda bijahu za eksport brzo prodani. Drugi razred primao se je u inozemnim pilanama. Prodavaju se i trupčići od 75 cm duljine i 25 — 35 cm u promjeru za tvorenje kotača po 40 K u Budimpešti. Eksportni tropčići I. razreda bijahu prodavani po 75—85 K, a II. razreda po 28—36 K. Furnir-trupčići slavonskog poriekla prodavahu se po 95 — 105 K. Trupčići iz Ugarske prodavahu se po 52—62 K, a slabije vrste pd 36-40 K. Prodja bukovine nije osobita. Parena roba postizava 54—56 K na Rieci. Uski frizi jedva 38 K. Vrlo se traže orahovi trupci, briestovi i jasenovi trupci. Orahovi-furnir trupci prodavahu se za 700—803 K po vagonu, ostale vrste po 43, 46-5 0 K kubični metar. Različite viesti. Tečajevi za praktične šumare, koji su već više puta održani na c. kr. visokoj školi za zemljotežtvo u Beču, a svrha im je upoznati praktične šumare s najnovijima stečevinama znanosti imali su se održat ove godine u razdobju od 22.—27. pr. mjeseca. Svjetska izložba u Liittichu otvorena je o. g. na sam uskrs, ali je toga dana bila još nepodpuna, jer se mnogi izložci nisu mogli još pravo namjestiti, pošto su prekasno stigli. Da su mnogi izložci kasno stigli uzrok je tomu taj, što mnoge države i zemlje prvotno nisu imale nakanu na ovoj izložbi sudjelovati, već su se istom kasnije odlučile da |