DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1905 str. 15 <-- 15 --> PDF |
— 157 diže, i zahtjeva sve vedu polrošnju drveta. Pored toga, ladna i oštra klima ćele Rusije, traži vanredno maogo drveta za ogrev. Tako po statistici ruske pokrajine, velike vojvodine Finske, troši svaki stanovnik te pokrajine poprečno po 7 m^ drveta drveta samo na gorivo, u sama ta pokrajina ima 2,500.000 stanovnika, što znači da troši godišnje do 17,500.000 m^ drva samo za ogrev. Melard čak tvrdi, da bi Rusija trebala ved sada dokinuti izvoz drva i posvetiti mnogo vedu pažnju gajenju i podizanju suma, imajud u vidu naglo povedavanje broja stanovnika i razgranjivanje svoje industrije. Imajudi pred sobom statistiku izvoza, naše je uverenje, da se Melardove želje ne de ispuniti, nego da de Rusija i u budude izvoziti sve vedi kvantum drva, ne pazedi ni malo na godišnji etat svojih šuma. Šta više, usljed naseljivanja ona de ih krčiti i utamanjivati, da dodje do što vede površine obradjenog zemljišta i sve vedim krčenjem imati de još kroz izvestan broj godina sve vedi kvantum drveta da izbaci na svetske pijace. Koliki de biti taj niz godina, to je teško predviditi, jer zavisi od veoma različitih okolnosti, kao sto su naseljivanje, način života, razvoj industrije, bududi izumi za način upotreba drveta, zamene drveta u industriji sa novim pronalascima i. t. d. U ostalom, na sve ove okolnosti osvrnudemo se na kraju članka, a sad da predjemo na statističke podatke ostalih država. Švedska : Jedino Švedska može se računati, da de kroz dug niz godina ostati stalno izvozna država u drvetu. Ona je njene šume uredila i seče samo godišnji etat, pa po namirenju domade potrebe preostali kvantum etata izvozi na stranu. Prama statistici izvezeno je iz Švedske : 1888. god. 5,319.352 m´ u vrednosti 151,143^776 kruna a 1898. » 6,547.148 » » » 202,884.012 dakle u razmaku od jednog decenija jedva za -nešto više od 1,000.000 m^. |