DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1904 str. 5 <-- 5 --> PDF |
— 547 — C=G0-2 najme drvna gromada, koja se ima posjeći ili izvaditi kod proredjivanja. Proračunavanje same drvne gromade jest jednako kako je izračunato u članku : »Šumski sklop i oblici za proračunavanje drvne gromade sastojina« (vidi br. 8. i 9. »Šumarskog lista« od g. 1904.). Nu kod samog proredjivanja imamo postupati tako, da se previše drvne gromade ne izvadi, a to demo postići, ako proredjivanje provadjamo prama debljini stabala. Imademo dakle pronaći razmak stabala prama toj debijini. Razmak stabla bio bi najpovoljniji onaj, koji odgovara promjeru krošnje kod podpunog sklopa. Nu podpuni sklop ćemo riedko naći buduć smo u pregustoj sastojini. Ako li imademo podpuni (0*8) sklop od slične sastojine, to je razmak podpunog sklopa stabala najbolji razmak za proredjivanje slične sastojine. Nemamo li takove sastojine onda imademo dvie površine ,za pokus" uzorno prorediti. Eazdieliv površinu jur proredjenu sa brojem stabala dobijem zastor stabla Z. Taj Z jest predbježno četvorina, koju imam svesti na kružnu plohu pomnoživ sa 0"785, da dobijem površinu krošnje ^ i iz te krošnje proračunam promjer ili razmak D po obliku: D=\f^K^ = i r 40-785-"2 ^ I 3 14 I 3-14 to je udaljenost stabala u podpunom sklopu 0´8 ili ako izvadimo koren iz broja stabala na zadanoj pokusnoj površini dobijem broj stabala na jednej strani te površine; podieliv tu stranicu četverokuta izvučenim korenom dobijem udaljenost Btabla^od stabla. w . . -D = , gdje jest s stranica četvorine (pokusne plohej, a ilf o broj stabala na pokusnoj plohi. Tu smatramo stabla kao u podpunom sklopu, jer su u propisnom razmaku makar im »pregusti« sklop prekinut bio. Uzmimo, da smo tako dobili na prvoj pokusnoj plohi, gdje su vladajuća stabla popriečno 20 cm. debela, razmak stabala kod proredbe 2 m. |