DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 39 <-- 39 --> PDF |
— 253 — Odgovor na pripomenke g. Dojkovića k naredbi o sastavku gospodarstvenih osnova za šume, podvrgnute osobitom javnom nadzoru. Piše Andrija Borošić, kr. zem. šum. nadzornik. U broju 2., 3. i 4. »Šumarskoga lista« o. g. priobdeno je opetovao najavljeno razmatranje um. kr. žup. šum. nadzornika g. Vilima Dojkovića o naredbi kr. zem. vlade, odjela za unutarnje poslove, od 23. travnja 1903. br. 23.152., glede sastavka gospodarstvenih osnova i programa, za šume stojeće pod osobitim javnim nadzorom. U koliko je pisac sa svojim prigovorima, koje to razmatranje sadržaje, uspio, mogli su čitaoci »Samar.-skog lista« ved u dovoljnoj mjeri razabrati iz onih brojnih opazaka, kojioia je uredničtvo razmatranje popratilo. A da je pisac stvar uzeo na lahku ruku, dokazuje njegova izjava na str, 81. »Šumar, lista«, gdje veli: »To bi bili — u hitnji pribrani — načelni prigovori uredjajnoni naputku«. Da ovakovi u hitnji pribrani prigovori ne mogu biti temeljiti, biti će svakomu razumljivo, koji je proučio navedenu naredbu, te se zadubio u načela i propise priležećeg joj naputka. U koliko je u obće umjestna kritika obće obvezatne norme izdane po kr. zemaljskoj vladi, — to držim, da takova kritika mora biti temeljita i osbiljaa, te da se mora basirati na neoborivim činjenicama. Da pisac tako nije postupao, dokazuje osim napred navedenog još i sliedeće: Kod uredniČtva »Šum. lista« saznao sam i dobio ovlast, da to javno iznesem, da je pisac svoj članak (IVtl put a natrag povukao, da ga preradi i nadopuni. Iz toga se može zaključiti, da pisac ne samo nije svoje prigovore u hitnji pri brao, već da nije bio posve na čistom |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 40 <-- 40 --> PDF |
— 254 — glede onog, o čem kani pisati. Nije pako izključeno, da bi bio pisac i opet svoj članak pi´einačio i došao moguće do drugih zaključaka, da ga niedjutim uredničtvo nije dalo u tisak. Uz ove predpostavke upuštam se u pretresivanje pojedinih piščevih prigovora, pak ovdje izjavljujem, da to ne bi činio, da se ne bojim, e bi ipak ovi prigovori mogli zavesti mladje i neiskusne još možda naše drugove, da se za njima povedu i tako uzrade proti postoječim positivnim propisima. S druge strane držim za nuždno, da upozorim čitaoce na one tvrdnje piščeve, koje su — kako ču kasnije razložiti — sasma izhitrene, te da time dokažem, kolike je vriednosti za stručnu literaturu ovakova netemeljita i površna razprava. Dakako, da mi nije dano, da se pri tom služim bombastičnim načinom pisanja i praznim frazama, već to kanim činiti prirodjenom mi skromnom stilistikom. Sad prelazim na samu stvar Pisac stavlja na čelo svoje razprave kao Motto rieči H. Cotte: »Die gute Einrichtung eines Walde8 ist gew6hnlich viel wichtiger, als dessen Ertragsbestimmung«. Kada se taj Motto pročita, moglo bi se pomisliti, da je naputak samo propisao, kako se ima proračunati i ustanonoviti prihod šume, a da je posve s vida pustio uredjenje šumskog gospodarenja. Nu u istinu tomu nije tako, jer je u istomu upravo onaj dio, što se obično »Einrichtungom« zove, obsežno obradjen. Za to mi nije jasno, zašto je pisac na čelo svoje razprave stavio napred citirani Motto. Preko uvodnih fraza na str. 64. »Š. 1.« preći ću, jer na stvar ne spadaju. Isto tako ne ću se obazrieti na historijski pregled razvoju nauke o uredjenju šuma, što nam ga je iznio pisac, jer držim, da ni sam pisac ne de zahtjevati, da se u na putak uvrsti i historija ove nauke, koja spada u školu. Nu ipak ne mogu mimoići jednu činjenicu, koja je za mene nova. Pisac piše na str 68. i 69. Š. 1.: |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 41 <-- 41 --> PDF |
— 255 — »Da je vrhovna uprava austrijskih državnih šuma, želedi izraditi novi naputak za uredjenje svojih šuma, pozvala profe šora bečke visoke škole za zemljotežtvo A. viteza Guttenberga, da joj o stvari pođade svoje strukovno mnienje, pak da je on tim povodom napisao knjižicu: »Die Forstbetriebseinrichtung uach ihren gegenwartigen Aufgaben u Zielen«. Odkuda piscu ti podatci nije mi poznato, ali znano mi je, da je uprava austrijskih državnih šuma izdala svoj tredi naputak za uredjenje šuma g. 1893., za kojim je sliedio četvrti naputak tek g. 1901. Profesor Guttenberg napisao je pako pod navedenim naslovom razpravu u časopisu »Oster. Vierteljahresschrift« od g. 1895. koja je razprava kasnije otisnuta kao posebna brošura. Nisam nigdje našao, da bi profesor Guttenberg spomenuo, da je on tu razpravu napisao u povodu na njega stavljenog upita po austrijskoj državnoj upravi, kako nam to predočuje pisac, a čini se i samo po sebi nevjerojatnim, da bi austrijska državna šumska uprava, izdavši g. 1893. jedan naputak, već za dvie godine išla zvati profesora Guttenberga, da o stvari poda svoje strukovno mnienje. Spomenuti profesor sudjelovao je doduše kod sastavka novog naputka od g. 1901., ali nije radi njega svoju razpravu napisao. U službenom izdanju toga naputka navadja se na ime, da je dvorski savjetnik Adolf vitez Guttenberg bio tako dobar, pak da je mjeseca svibnja 1900. i sieČnja 1901. sudjelovao odnosnim razpravam u šumarsko-tehničkom odjelu ministarstva za upravu državnih i zakladnih šuma, pak mu se k jednu radi toga izriče zahvalnost državne šumske uprave. Ovo sam spomenuo samo mimogred, da se danas sutra ne bi tkogod pišudi historiju nauke o uredjenju šuma pozvao na dotičnu tvrdnju pisca, kao na vjerodostojno vrelo. Pisac iztiče »da je austrijska instrukcija od g. 1901. sa malimi iznimkama i njekimi načelnimi promjenarai služila kao podloga za izradbu i izdanje našeg uredjajnog naputka, pak da su njeke stavke, kako to drugačije niti moguče nije, sasma iz toga naputka preradjene i prevedene«. Kada bi to i stojalo |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 42 <-- 42 --> PDF |
— 256 — no bi to bio grieh, jer je u cielom stručnom svietu priznat austrijski naputak kao najbolji, pak je dapače hvalevriedno, da se za najboljim povodimo. Nu uzporedimo li jedan i drugi naputak, viditi demo, da su si slični, a mjestimice i jednaki samo ondje, gdje se govori 0 predradnjama. U tom se manje više svi naputci slažu, pak se nije niti za naš naputak moglo valjda nješto nova izmisliti. Da ta tvrdnja stoji, dopusta i sam pisac, jer već dva redka niže prigovara, da se je naš naputak poodmaknuo od bitnih načela austrijskog naputka, koji propisuje uvjetno financijalnu obbodnju za šumsko gospodarenje, kao i sastav.sk uredjajne osnove glede uporabe ploština samo za prve dvije periode, a glede drvne gromade samo za prva dva desetgodišta prvog gospod. razdobja. Spomenuti prigovor glede fitiancijalne obhodnje dokazuje, da pisac nije naputak točno pročitao. U §. 18. slovo d) naputka stoji tiskano: »A ko gospodarstvene prilike posjednika dozvoljuju, može se za temelj buduće g gospodarenj a odabrat i t. zv. flliail- Cijallia Obliođnja u svrh u po l učenj a št o veće g čisto g priho d a«. Dakle i naš naputak uvjetno dopušta zavedenje iinancijalne obhodnje. Što se pako tiČe sastavka uredjajne osnove, tu opet nije pisac do kraja pročitao §. 41. toč. 13. austrijske instrukcije. Alineja 4. toga paragrafa glasi u prevodu: »Ako bi pako politička oblast za vrlo obterecene šume radi prosudjenja potrajnosti užitaka obsežniju uredjajnu osnovu zahtjevala, tad se ima ova osnova sastaviti za cielu obliodtiju.« Austrijski naputak pušta dakle na volju političkoj vlasti, da i za državne i zakladne šume, koje su šumskim služnostima jako obterecene, može zahtjevati, da se uiedjajna osnova izradi za više nego dvie periode, pak za taj slučaj naredjuje, da se tada osnova ima izraditi za cielu obhodnju. Ako je već pisac napomenuo samo šume naših zem. zajednica, tad će valjda priznati, da one sigurno spadaju medju ta |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 43 <-- 43 --> PDF |
- 257 kove šume, koje su šumskim služnostima jako obteredene. U smislu austrijskog naputka bilo bi dakle dopustivo za te vrsti šuma tražiti sastavak detailiraue uredjajne osnove, t. j . naše obće porabne osnove, za cielu obhodnju, i to glede ploština i drvnih gromada. A što veli naš naputak? On propisuje sastavak obde porabne osnove glede ploštine za prv a tr i razdobja detalirano, a za dalaja razdobja sumarno, a glede drvnih gromada u obće samo za prva tri razdobja. Naputci prema tomu nisu jednaki, ali naš napuk zastupa tu modernije stanovište, nego li austrijski. Pisac iztiče nadalje, »da je naš naputak samo sbirka načela, po kojima samo uredjenje šuma provesti valja, a da nije izradjen u onom detailu , koji je i te kako potreban onim sastavljačima gospod. osnova, koji će se tim poslom u većem broju po prvi put u svojoj praksi baviti morati«. U tom pogledu napisao je već Piischel u svojoj knjižici »die Forsteinrichtun g sHedeće : »Die T;ixationsin8truktionen haben nicht den Zweck, die Taxation und die dazu erforderlichen Arbeiten z u 1 e h r e n, sondern sie soUen nur bewirken, dass das Verfahren im allgeraeinen und die Form der Darstellung, insbesondere in den E ti d r e s u 11 a te n, eine gleichmassige ist. Die Arbeit selbst ist eine mehr wissenschaftliche und darf bei derselben der Taxator nich durch engherzig e Instruction beschrankt werden. Maii muss demselben, 80weit irgead moglich, bei der Ausfiihrung volle Freiheit lassen, auch Aenđerungen in der Form, unter Umstanden, zulassen, und nicht das eigene Denke n des Taxators, auf welches es es hier besonders ankommt, hemmen, etc.« Ako ovo vriedi za druge naputke, a ono će vriediti još u većoj mjeri za naš naputak, koji obuhvaća šume toli raznovrstnih posjedovnih kategorija. U ostalom meni su pri ruci 4 austrijska naputka, 1 ugarski, 1 za naše imovne obćine, 1 pruski, 1 bavarski, 2 wiirttemberžka, 1 badenski, 1 švajcarski, 1 za okružje Wiesbaden i 2, što ih je češko šumarsko |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 44 <-- 44 --> PDF |
— 258 — družtvo predložilo za obdinske šume. To ih je ukupno 15, ali osim novijih austrijskih i ugarskih naputaka nisu niti ovi naputci detailiranije, ved nasuprot mnogo krade od našeg naputka izradjeni. Napose češko šumarsko družtvo nabrojilo je samo dielove, iz kojih se mora sastojati uredjajni operat. Glede šuma obdinskih, gradskih i t. d. u Ugarskoj odredio je jednostavno ministar, da se kod uredjenja tih šuma imaju smislu shodno rabiti propisi, koji postoje za državne šume; i ništa više. Da je naš naputak pako propisao detailirane sve radnje, sjegurno bi se našao kritičar, koji bi mu predbacio, da taksatoru posve ruke veže, da zahtjeva šablonu , koja je danas nedopustiva i t. d., te tako opet ne bi bilo svima ugodjeno. Naš naputak pisan je za ljude, koji su svršili šumarsku školu i položili državni šumarski izpit, dakle za stručno obrazovane ljude, pak s toga nije niti nuždno, da se u njemu obrazlaže svaka učinjena odredba, kako to misli pisac pripomenaka, jer se mora predpostavljati, da dotičnik ima stručnu spremu, da može odredbu naputka razumjeti. Nadalje iztiče pisac, »da se je trebalo u naputku potanko izjaviti o budućim gospodarstvenim ciljevom i to tolikom samostalnošću i odlučnošdu, da bi odatle uredjujudi kr. kot. šumar crpio sve podatke, kojima bi u svrhu bududeg uredjenja, predstavničtvu zajednice pojedinosti objasniti mogao«. Sto je pi?ac pri tom zapravo mislio, nije mi posve jasno. Naš je naputak prilog same provedbene naredbe, pak tek ovo dvoje zajedno sačinjava jednu cielinu. U §. 3. naredbe propisano je pako, da se cilj bududeg šumskog gospodarenja ima usianoviti sporazumn o sa zastupnikom posjednika, dakle kod zemljištnih zajednica sa zastupstvom ili odborom. U §§. 4. i 6. zakona i u §. 5. naredbe odredjeno je, kako se ima postupati, ako se sporazum ne bi postidi mogao, pak se vidi, da de glede toga u molbenom tečaju odlučiti županijski upravni odbor odnosno kr. zemaljska vlada. Iz navedenih ustanova proizlazi baš protivno od onoga, što pisac tvrdi. Inače ne može ni biti, budud da kod usta |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 45 <-- 45 --> PDF |
— 259 — novljenja budućeg načiaa gospodarenja nije odlučno samo stručno mnienje šumara, već tu imadu rieč i drugi faktori, koji uz svrhu, za kojim ide strogo stručno šumsko gospodarenje, imadu pred očima i razne druge ciljeve, koji su u uzkom savezu sa životnim prilikama dotičnog vlastnika (ovlaštenika) sume. Prema svim tim ciljevima imati će se opredieliti način budućeg šumskog gospodarenja. A pošto mogu ovi ciljevi biti u konkretnim slučajevima raznovrstni. nije se naputak smio upuštati u specialisiranje pojedinih gospodarstvenih ciljeVa. Napose se pako kod naših zem. zajednica predpostaviti mora, da će njihova zastupstva ili odbori najbolje sami znati, sto zem. zajednica iz šume treba. A i naši kr. kot. šumari posjeduju valjda toliko stručne spreme, kao i razumjevanja za potrebe naroda, da će u svakom konkretnom slučaju znati odabrati onaj način šumskog gospodarenja, koji će uvaženjem sadanjeg stanja šume, udovoljiti opravdanim potrebama ovlaštenika zemljištne zajednice. U pripomencima navodi se dalje, da je naš naputak »sasma izpravno kao metodu za uredjenje zem. zajedničkih i sličnih šuma odabrao kombinovano razdobno razdjeljenje ploha i drvnih gromada«, ali drži, »da u provedbi same metode naputak nije bio sretne ruke«. Prije nego na to odgovorim, moram iztaći, da se pisac nije najsretnije stručno izrazio, jer naš naputak nije odabrao navedenu metodu za uredjenje šuma, nego za proraču nan j e i ustanovljenje prihoda šume. Da to nije jedno te isto, dokazuje već sam motto, što ga je pisac stavio na čelo svoje kritike. Prigovara se u prvom redu, da naš naputak nije bio sretne ruke, jer je gospodarstvena razdobja osnovao na predugi niz godina s v e po 20, mjesto na 10 godina. Biti će, da je pisac, kada je to napisao, pogledao samo dotični obrazac, koji ga je možda zaveo, a da nije pročitao odnosnu ustanovu naputka. U naputku stoji bo tiskan o u §. 18. slovo e) sliedeće: »Obhodnju valja di eliti u gospodarstvena raz |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 46 <-- 46 --> PDF |
— 260 — dob ja, koja imaju u pravilu obuhvaćati u visokih šumah sa čistom i oplodnom sječom 20, odnosno 10 godina, a u prebornih, srednjih i nizk i h šumah 10, odnosno 5 godina. Kadil se u visokih šumah... gosp. razdobje ustanovljuje sa 20 godina i t. d.« Sa ovim propisom suglasan je i §. 12. naputka glede sastavka skrižaljke dobnih razreda. Pisac, kako se vidi, nije naputak dobro pročitao. Desetgodišnja razdobja našao je pisati kod Neumeistera, na kojega se u svojoj kritici mnogo oslanja. Ali vidimo da nije bio glede toga prigovora sretne ruke. U tom možemo poslužiti i primjerima. Austrijski naputak od g. 1901. (§. 41. točka 10.) odredjuje, da se kod visokih šuma ima obhodnja u pravilu die- lii^i u 20. godišnja razdobja. "VViirttemberžki naputak od g 1898.. strana 38. točka 17, propisuje medju inim: »Ako se kod sastavka podpune uredjajne osnove normalna obhodnja neda podieliti sa 20, tada ee imati posliedna perioda obuhvaćati 30 godina.« Naš naputak je dakle u tom moderniji. On dopušta 20godišnje i 10-godišnje periode. Ovo je svakako vrlo shodno, jer će uredjivač kod visokih obhodnja moći izabrati 20-godišnja, a kod nižjih obhodnja 10-godišnja razdobja. Drugi prigovor, što ga je na ovom mjestu pisac iznio, imao bi bi biti taj, »da naš naputak želi potrajnost užitaka osjegugurati time, da uporabu drvnih gromada propisuje za više nego za jedno gospod. razdobje, tja za tri gospod, razdobja !« Na taj prigovor nadovezao je on neka razmatranja (str. 2, 73 i 74 Š. 1.) iz kojih vidim, da on naputak nije shvatio. Naputak propisuje, da se prihod šuma, koje se sjeku čistom i oplodnom sječom, iuiade za buduće desetgod i š t e ustanoviti na temelju obće porabne osnove (§. 24.), koja ima podjedno da osigura potrajnost uživanje šume i da ustanovi, da li će se u sliedećem gospodarstvenom i-azdobju uživati samo redoviti ili možda još kakav vanredni prihod, od |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 47 <-- 47 --> PDF |
— 261 — nosno predhvat na prihodu šume budućih gospodarstvenih razdobja. Ovo je svakako bilo nuždno odrediti, jer zakon o zem- Ijistnih zajednica od 25. travnja 1894. sadržaje posebne odredbe, kako se rukovati ima sa redovitim, a kako sa vanrednim prihodima šume, medju koje se po tom zakonu moraju ubrojiti i predhvati. Trebalo je s toga o tom propisu voditi računa, te u gospod. -osnovi pružiti za prosudjenje naravi dotičnog užitka nuždnu podlogu. Naputak je s toga propisao, da se sječne površine detailirano uvrste u obću porabnu osnovu za prva tri gospodarstvena razdobja, dakle za 60 g. kod 20-g o d i s n j i h, a zaSOg-odina kod 10-g odišnjih razdobja; zatim da se i dotične sječivne drvne gromade za isto toliko vremena izkažu. Pisac misli, da je to predugo vrieme, pak da bi bilo dovoljno 10 godina. Nu ja sam mnienja, da de biti slučajeva, gdje će se taksator naći ponukanim da prihode izkaže možda i za cielu obhodnju. Obća porabna osnova našega naputka nije ništa stalnoga ili nepromjenljivoga. Ona je nasuprot provisornoga karaktera te se ima kod svake revizije gospodarstvene osnove, dakle svakih 10 godina iznova sastaviti, kako se to jasno vidi iz §. 48. slovo d) naputka. Ona je isto takova osnova, koja se dade i kod sastojinskog gospodarenja izvesti i sastaviti za toliko razdobja, za koliko nas je god volja. Jedna i druga sastavlja se na temelju izlučenih sjekoreda (§. 25. al. 1. našega naputka), pak se unutar tih sjekoreda opredieljuje, gdje će se i koliko će se predvidljivo sjeći u kojem degetgodištu ili dvadesetgodištu obhodnje. Sastojinsko gospodarenje čini to za kradi niz godina, a naš naputak za dulji niz godina. Nu za šume, koje su služnostima obterećene ili koje imaju narav obćinskih i sličnih šuma, gdje se zahtjeva stroža potrajnost užitaka, ne će se niti sastojinsko gospodarenje zadovoljiti sa sječnom osnovom, sastavljenom samo za budućih 10 godina, kako to misli pisac, nego će i ono tražiti, da se |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 48 <-- 48 --> PDF |
— 262 — prihodi izkažu još za koje dalnje desetgodište. Nije mi barem poznat autor, a niti ga pisac spominje, koji bi glede te vrst šuma zastupao mnienje piščevo. Iz ovoga, što sam do sada naveo, uviditi će svatko, da ne stoji navod pisca, da će se po našem naputku njeka sastojiua morat i posjeći u onom razdobju, u kojem je kod prvog sastavka obće porabne osnove za porabu opredieljena bila. Iz prigovora priobćena na str. 73. proizlazi, kao da naš naputak osim potrajnosti traži još i jednakost prihoda kroz 60 godina , a da bi se po njegovom mnienju trebalo brinuti glede jfdnakosti samo o to, da su barem unutar prvog desetgodišnjog razdobja prihodi pojednaki, a za buduće da ne imaju biti potrajni i jednaki, već potrajni i rastući, od razdobja do razdobja sve to veći. Da nas naputak ne zahtjev a jednakost prihoda kroz 60 god., vidi se iz §§. 26, 28. i 29 naputka, gdje se razlazu uvjeti, kada će se godišnji prihod za buduće deset godišt e ustanoviti samo iz sječne površine i drvne gromade, koja je obćom porabnom osnovom propisana na uživanje u prvom gospodarstvenom razdobju, a kada će se uzeti obzir na dalnja gospodarstvena razdobja. Taj prigovor pada u ostalom već sam po sebi, kada se uvaži činjenica, da se godišnji prihod šume za buduće desetgodište ima iznova ustanoviti kod revisije gospodarstvene osnove, koja se obavlja svakih 10 godina. Pisac tu tvrdi dakle nješto, čega u naputku ne ima. Predloži pako pisca, glede jednakosti prihoda unutar prvoga desetgodišta, kao i glede rastućih razdobnih prihoda, jes u suvišni. To bi on bio i sam opazio, da je naputak iole pozornije pročitao. U §. 29. predzadnja alineja, kaže se, da se godišnji prihod za buduć e desetgodište izračuna tako, ako se drvna zaliha, koja se po obćoj poravnoj osnovi u prvom desetgodištu posjeći ima, podieli sa 10. Za svakoga je jasno, da u tom slučaju moraju i godišnji prihodi u budućem desetgodištu bit i jednaki. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 49 <-- 49 --> PDF |
— 263 — U istom paragrafu alineja druga veli se pako: &u svrhu osiguranja potrajnog uživanja šuma bit ce shodno, da razdobni prihodi postepeno rastu i t. d.« čini se, da je pisac ove ustanove naputka previdio. Pisac iztiče zatim, da je glede čišćenja, proredjivanja i t, d. sastojina valjalo u naputku namjeniti više pomnje. U naputku je pako (§. 21.) navedeno, da će urtdjajnik imati njezi sastojina takodjer posvetiti potrebitu skrb, te propisat i glavna načela, kojih se držati valja kod čišćenja i proredjivanja, naročito u mješovitih šumah. Držim, da je to posve dovoljno. Pisac nam je ostao dužan da navede, u čemu bi se ti potanji propisi sastojati imali? Na str. 73. S. 1. navodi se sliedede: »kad vam je šuma pred noso m (!), zašto da si mi danas ved o tom glavu razbijamo, da onaj seljak u drugoj generaciji ne dobije manje drva svake godine, no što mu ga je ljetos dobio djed i t. d.« Sto je pisac time htio izraziti, i u kakovu vezu dovadja nos sa šumom i seljakom, ne znam, pak preko toga prelazim. Na str. 74. S. 1. poziva se pisac da podkriepi svoj nazor glede prepotrebe izjednačenja razdobnih prihoda na Wiirttemberžane. U koliko je pri tom bio sretne ruke odmah ćemo viditi. Pozvati ću se na samu wurttemberžku instrukciju, koja mi je baš pri ruci. Na str. 18., al. 3. propisuje ova instrukcija sliedeće: »Die Grundlage fiir die Regulirung der Hauptnutzung liefert die S u m m e der Ertrage sammtlicher Unterabtheilungen in den vorderen Perioden, auf welche das Massenfachwerk ausgedehnt worden ist und zwa,r je nach Urastanden entweder nur der I. Periode allein oder der I. und II. Periode oder der I., II. und III. Periode zusanimen genommen. Obgleich es wiinschenswert ware, in den einzelnen Perioden einen annahernd gleich grossen Nutzungsetat und somit den Durchschnitt des Ertrags der samtlichen in den Bereich des Massenfaehwerks gezogenen Perioden annehmen |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 50 <-- 50 --> PDF |
— 264 — zu konnen, so wird dies ... . nicht immer moglich sein, es kann đer Fali eintreten, dass vorerst eine steigend e oder eine fallend e Nutzung zu \vahlen ist«. U alineji 5. (str. 18.) navadja se; »Jedenfalls wird der Taxator nacli dem Abschlusse des Hauptnutzungsplanes in der Lage sein, beurtheilen zu konnen, ob eine gleichbleibende oder allmahlig steigende oder eine fallende Nutzung in Wahrung der Interessen der Korperschaft anzunehmen ist und hiernacli seine Antriige stelleti«. Na strani 19. al. 2. veli se pako: »Wenn das Soli der Hauptnutzungen fiir das erste Jahrzehnt unter thunlich ster Beriichsichtigung der Anforderung der spateren Perioden festgesetzt ist i t. d.« Čemu nije pisac i ovo citirao iz wiirttemberškog naputka kada se već na njega pozivlje? Nu i ono što je citirao nije citirao do kraja. Pisac je citirao iz naputka (str. 19.) sliedeće: »Es ist noch besonders darauf aufmerksam zu machen, das:^ die Aus gleichun g der Ertrage des zweiten Jahrzents und der naclistfolgenden Perioden bei der Aufstellun g des Hauptnutzungsplans grundsatzlich zu unterlassen ist. Die Ertrage sind vielmelir ganz so, wie der vorliegende Einrichtungsplan es verlangt (oder wie es . . . . erfordern) in die Perioden einzustellen«; no naputak kaže dalje: »fiir jetz t wirdnurdie Ertragsumme des ersten Jahrzents in der oben angedeuteten Wei8ebericlit i g t. alles Weitere bleibt den je nach 10 Jahren sich -vviederholenden Hauptrevisionen vorbehalten«. Što kaže dakle wiirtemberžki naputak. On veli, da bi u prvom deceniju imao biti godišnji prihod prosjek razdobnih prihoda, povudenih u račun, uu da se može prema potrebi njesto veći ili manji ustanoviti, pak kada je taj prihod bitnim obzirom na potrebe budućih perioda ustanovljen i izpravljen, da se ne ima provadjati izjednačenje prihoda za drugo desetgodiste i dalnje periode. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 51 <-- 51 --> PDF |
— 265 — A što veli glede toga naš naputak? U §. 29. odredjuje se: »Pokažu li se izmedju prihoda pojedinih razdobja znat nij e razlik e (preko 107o), ^ad se ima provesti izjednačenje razdobnih prihoda izuzev slučaj, da se godišnji prihod ima proračunati samo na temelju drvne zalihe prvog gospodarstvenog razdobja«. Zatim al. 4. glasi: »Izjednačenje prihoda obavlja se na taj način, da se ponajprije ustanovi onaj prosječn i godišnji prihod, koji se izpostavlja prema tomu, da li se u račun uzimlju samo prihodi I. ili I. i II. razdobja, ili I., II. i III. razdobja, pak da se nakon toga povise ili snize priprihodi pojedinih razdobja premještanjem odsjeka iz jednoga razdobja u drugo, dok se ne poluči poželjena skladllOSt u prihodima«. Razlika izmedju našeg naputka i wiirtemberžkog nije načelna, već samo formalna. Potonji ustanovljuje ono, sto će se sjeći u I. deseigodištu obzirom na drvnu gromadu II. eventualno i III. periode, a tako isto čini i naš naputak. Wiirtemberžki naputak pušta dalnje prihode na miru, a naš veli, da se imaju dovesti u poželjenu skladnos t (ne jednakost), ako se prihod ustanovljuje iz drvne gromade dvih ili više perioda. Naš naputak učinio je to s razloga, jer mi moramo računati i sa predhvatima i vanrednim prihodima, što kod Wiirttemberžana nije propisano. To proizlazi iz §. 36. točka 2. al. 1. našeg naputka, gdje se kaže: »Normalni prihod imati će se svakako a naročito onda, ako nije provedeno izjednačenje razdobnih prihoda, izporediti sa prihodima ne samo prvog već i dalnjih razdobja, te kod toga paziti, da li razlika izmedju normalnoga prihoda i sbiljnog prihoda prvog gospodarstvenog razdobja, doista predstavlja vanredni prihod ili se eventualno smatrati ima kao predhvat na redovitom prihodu dalnjih gospodarstvenih razdobja «. Ne ima pako sumnje o tom, da će nam ovo prosudjivanje, naročito kod sastojina, gdje sa prirastom računati moramo, biti znatno olahkoćeno, ako su razdobni prihodi i dalnjih pe rioda dovedeni u medjusobni sklad, koji se je želio postići. 20 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 52 <-- 52 --> PDF |
— 266 — Povrh toga je temelj gospodarstvene osnove po wurtemberžkom starom naputku od 27. svibnja 1878. — na kojega se je pisac pripomenaka pozvao, pak kojega sam stoga i ja citirao — drugačiji nego li ga ima gospodarstvena osnova po našem naputku Po wiirtemberškom naputku imala se je najprije sastaviti uredjajna osnova za površine (Flacheneinrichtungsplan). Pri tom je bila jedinica ciel i odjel (Abtheiluug). To de reći, da se je primjerice njeki odjel morao dopitati sa cielom svojom površinom I. razdobju, premda je u njem bilo sastojina, za koje se je ved unapred znalo, da se ne de posjedi u I. razdobju. Nakon toga sastavljala se osnova za drvne gromade (Hauptnutznngsplan). Tu je opet bila jedinica ne odjel, već odsje k (Unterabtheilung). Ta osnova propisala je za sječu primjerice I. periodi sastojine, koje su po uredjajnoj osnovi za površine bile uvrštene u II., III. i t. d. periodu. Razumije se da je ovakav način sastavka osnove vrlo otegoćivao eventualno izjednačivanje razdobnih prihoda. Novim wiirtemberžkim naputkom od 6. srpnja 1898. promjenjene su medju inim i ove ustanove starog naputka, te odredjeno, da i za uredjajnu osnovu površina imade u buduće služiti kao jedinica odsje k tako, da de se drvna gromada na površini, dodjeljenoj primjerice I. periodi, imati doista u toj periodi -i posjedi. Nuzgred pripominjem, da na tom načelnom stanovištu stoji i naš naputak. Kako se iz navedenoga razabrati može nije bio pisac pripomenaka najsretnije ruke, kada se je pozvao na Wiirtfcmberžane da podkriepi svoje prigovore. Na ovom mjestu spomenuti du još jednu stvar. Pisac je našao za shodno, da u svojoj razpravi (str. 73. al. 3 ) pozivajudi se na Wiirtemberžane napomene, kako je on od njih »osnovu zakona od 26. ožujka 1894. recipirao i prema našim odnošajima obradio«. Ako je hotio time da u javnosti iztakne, kako je on taj zakon sastavio, to se mora ta tvrdnja svesti na pravu mjeru. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 53 <-- 53 --> PDF |
- 267 — Kad se je osnova navedenog zakona pretresala bio je g. D. kr. žup. nadšumarom u Zagrebu. U koliko sam se ja o stvari informirao, bio je on kao takav prizvan u anquetne sjednice, koje su držane kod zem. vlade prigodom pretresa osnove zakona od 22. siečnja 1894., o uredjenju sumarsko-tehničke službe, kao i zakona od 26. ožujka 1894 . o uredjenju stručne uprave itd. G. D. može stoga opravdano za sebe kazati samo toliko, da je on sudjelova o kod stvaranja jednog i drugog navedenog zakona i ništa više. U dalnjem toku svojih prigovora zadieo se je pisac, o onaj propis našega naputka, koji propisuje uporabu popriecno g prirasta , te je stavio svoje predloge glede uporabe prirastnog postotka i tekućeg prirasta. Pošto je ovo nješto iuteresautniji tema, to demo se njim malo pozabaviti. Pisac je ovdje pomješao dvie stvari, koje zajedno ne spadaju. Usljed toga izišla je ciela sbrka pojmova. Tu si treba staviti dva pitanja, i to: 1. sa kojim se prirastom mora računati u onom slučaju, kada se ima ustanoviti uporabiva drvna zaliha njeke sastojine; i 2. koji se prirast ima uzeti u obzir, kada se hode ustanoviti, da li je shodno njeku sastojinu sada posjeći ili ne, odnosno, da lije njeka sastojina prema postavljenoj svrsi gospodarstva sada za sječu zrela ili ne? Ad 1. g. pisac kaže: »Sa popriečnim prirastom se željena točnost pri ustanovljenju drvnih gromt.da postići dati neće. Zašto? Zato: jer je on pri starim sastojinama veoma nizak, dočim se za mladje sastojine ... . potrebnom preciznošću ustanoviti ne može. Zato će i faktični etati stajati u znatnoj oprieci s procjenom. Valjalo je stoga pritegnuti k ustanovljenju drvnih gromada osobito onih za prvo gospod. razdobje, u kojem <5e uporabi predvidno doći starije razpoložive drvne gromade prirastni postotak (možda po vrlo spretnoj formuli: 100 X Svot. 4/nd: Svot. d") ili na koliko bi pri tome imale sudjelovati mladje sastojine, tekuć i prirast . Sa uporabom |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 54 <-- 54 --> PDF |
— 268 tih obijuh prirasta bili bi se malo dalje odaljili od šablone, a svakako se više približili istini, no demo to postidi sa popriečim prirastom«. Tako pisac. Ponajprije moram da izpravim jednu bludnju piščevu. I z napred navedenog citata imalo bi proizlaziti kao da su prirast ni postotak i tekudi prirast posve različite dvie vrsti prirasta. Nu poznata je stvar, da se tekudi prirast može izraziti na dva načina na ime u absolutnoj količini ili u postotku, ali to uvjek ostaje jedna te ista vrst prirasta. Za njeku sastojinu može se redi, da primjerice prirašduje po jutru sa 2-5 m^ ili da joj je prirastni postotak, recimo 3%- U jednom i drugom slučaju izražen je pako samo jedan, i to tekudi prirast drvne g r 0 m a d e. A kako je sa uporabom prirasta po našem naputku? Uzmimo, da de se kod ustanovljenja godišnjeg prihoda za buduće desetgodište uzeti obzir na drvne gromade prvih trih razdobja obhodnje po 20 godina. U tom slučaju morati de se sadanjoj drvnoj gromadi sastojina, opredieljenih za sječu u prvom desetgodištu pribrojiti prirast za 5 godina onih u drugom desetgodištu za 15 godina, onih II. razdoblja za 30 g., a onih III. razdobja na 50 godina. Naš naputak propisuje, da de se imati sadanjoj drvnoj gromadi pribrojiti popriečni sječivni prirast (Haubarkeitsdurchschnittszuwachs). Da vidimo, kolika se time pogrieška čini. Svakomu je šum. stručnjaku poznato, da je tekudi prirast kod razvoja sastojina jedno vrieme vedi od popriečnog prirasta; da su ovi prirasti jednaki u času, kada popriečni prirast kulminira, a nakon toga časa, da je uvjek popriečni prirast vedi od tekućega prirasta. Eazlika izmtdju oba prirasta jest kratko vrieme pred kulminacijom i iza ove tako malena, da se za praktične svrhe može kroz to doba mjesto tekudeg prirasta substituirati popriečni prirast.* * Vidi A. V. Guttenbeig. Holzmes-kuađe str. 298. »Lorej´s Handbuch đer Porst wissenBchaft«, ´290. izdanje od g. 1903. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 55 <-- 55 --> PDF |
— 269 — Uvaživ k tomu načelno činjenicu, da bi radi izračunanja sječivne drvne zalihe sastojina, koje su opredieljene na uporabu u T. desetgodištu, morali sadanjoj drvnoj zalihi priračunati sadanji tekući ili periodički prirast za 5 godina, a kod sastojina II. desetgodišta za 15 godiaa; zatim da na dulje vreme sa tekućim prirastom operirati ne možemo, već da moramo za sastoji II. i III. periode u svrhu izračunanja sječive drvne zalihe rabiti popriečai dobni prirast; uvaživ nadalje činjenicu, da u I. periodi dolaze u pravilu za sječa upravo takove sastojine, koje se nalaze u dobi najvećeg poprieČnog prirasta, dakle u onoj dobi, gdje se mjesto tekućeg prirasta, može posve opravdano i dovoljnom točnošću uzeti popriečni prirast, dolazimo do zaključka, da u našem naputku nije počinjena nikakova pogrieška, kada je za izračunanje sjeČivne drvne zalihe propisan popriečui sjeČivni prirast sastojine i to tim manje, što je u §. 28. naputka, alineje 5, odredjeno; »da se u stari h sastojinah , gdje je priras t neznata n ili ga u obće ne ima, ne uzimlj e na nj obzir«.* Naputak za uredjenje obćinskih i zakladnih šuma u okružju Wiesbaden od 15 lipnja 1901., propisuje glede toga ovo: »Der Zuwachs ist, falls zuverlassige Ermittelungen nicht vorliegen, dem Altersdurch8chnittszuwach8 gleich zu setzen und auf die Mitte der Abtriebsperiode aufzurechnen.« Naputak za sastavak gospod. osnova u državnih i obćinskih šuma Kant. Schaifhausen (Švajearska) nd 13. jula 1881., sadržaje sliedeću ustanovu: § 23. »Die Berechnung der periodischen Ertrage des Hochwaldes erfolgt fiir die beiden ersten Dezennien getreunt in der Weise, dass zum Vorrath jedeš wahrend derselben zu uutzenden Bestandes oder Bestandestheiles * A. V. Guttenberg u svojoj knjizi die Foratbetriebseinrichtung 1903. str. 266. piše u tom pogledu sliedeće: „Die Ermittlung des laufenden oder periodisclien Zu\vaclises fiir die niichste Zeit hat nur bei deu iiltesten Bestiinđeii, und z\var zur Beurteilung ilirer Hiebsreife und zur Bestimmung des Abstriebaertrages aus dem gegenwiirtigfin Vorrat und deui daran nocli erfolgenden ZuwacLis eine Bedentung; fiir die Ertragsbestimniuug liommt uur der Haubariseitsdurchschnittszunachg in Betracht. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 56 <-- 56 --> PDF |
— 270 fiir das erste Dezennium der 5- und fiir das zweite der 15jahrige Haubarkeitsdurchschnittszuwaclis addirt und die Summe als Haubarkeitsertrag betrachtet wird«. Ovaj popriečni prirast ustanovljuje se, kako je obće poznato na taj način, da se u zrelih i za sječu dozrievajudih sastojina njihova sadanja drvna zaliha podieli sa sadanjom dobom, dočim da se kod raladjih sastojina on izvadi iz prihodne skrižaljke za dotični razred stojbinske dobrote uvaživ pri tom obrast sastojine u dobi predvidljive sječe. Prigovor podignut proti uporabi popriečnog sječivog prirasta nije prema napred navedenom osnovan, a predlog pisca za uporabu takućeg prirasta nije shodan, što on iza toga na str. 76. doduše odmah i sam priznaje. Kada bi mi bo po predlogu piščevu naročito kod mladjih sastojina operirali sa tekućim prirastom, dobili bi u pravilu prevelike etate kod II. i III. razdobja. Još ću samo u kratko spomenuti, kako je sa formulom, koju je pisac kao vrlo spretnu preporučio za proračunanje prirastnog postotka. On predlaže formulu Dr. B. Borggreve- a p = 100 X Svot, 4/nd:Svot. rfl 4 100 . S´´ " d n Sam Borggreve-napisao je tu formulu ovako: P= ^a j Borggreve polazi pri tom od prirastnog postotka temeljnica, a sama formula dade se izvesti pomoću poznate Schu ei400 ....,, derov e formule J:>== --y . Najnovija pako iztraživanja doka zala su, da se umjesto brojke 400 mora kod ove formule u raznim slučajevima rabiti jedna konstanta, koje vriednost varira izmedju 400—800. Iz ovdje razloženoga proizlazi dokazanim, da po piscu predložena formula nije spretna za izračunanje prirastnog postotka. To dokazuje u ostalom i činjenica, što se ta formula * Die Forstabschiitzung. Dr. B. Borggreve 1888. str. 44. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 57 <-- 57 --> PDF |
— 271 — smatra antikviranon i nitko ja u praksi ne rabi. Ovaj piščev predlog učinjen je samo za to, da se u obde nješto prigovari. Ad 2. Ako se radi o pitanju, koji se prirast ima uzeti u obzir, kada se hode ustanoviti sječivna zrelost neke sastojine, onda valja ponajprije znati cilj, koji je postavljen šumskom gospodarenju. Ako je cilj gospodarenja u šumi najveća produkcija drva, onda su za sječu dozrele sve sastojine, kod kojih se popriecni prirast drvne gromade ili u kratko rečeno kvantitativni prirast nalazi u kulminaciji ili je ovu prešao. Ta okolnost vidi se odmah iz ustanovljenog popriecnog prirasta a poznaje se i po tome, što se je postotak tekudeg prirasta u času kulminacije jednak ili je manji od , gdje a znači dobu Cl sastojine. Ako je cilj gospodarenju u šumi proizvodnja najveće šumsk e rente , onda su za sječu dozrele one sastojine, kod kojih postotak tekudeg prirasta vriednosti (Wertzuwachsprocent), t. j . sbroj kvantitativnog i kvalitativnog prirastnog postotka, jednak ili manji od . d Ako je cilj gospodarenju u proizvodnju najvede rent e tla, onda su za sječu dozrele one sastojine, kod kojih je postotak zrelosti jednak ili manji od onog postotka, koji se traži za ukamaćenje u šumskom gospodarenju djelujudih glavnica. Tima trima ciljevima odgovaraju i tri vrsti obliodnje, koje se kako je poznato zovu ekonomska obhodnja, obhodnja najvede šumske rente i financijalna obhodnja. U našemu naputku (§. 18. slovo a) izrečeno je, da se kod uzgoja visokih šuma ima u pravil u odabrati za obhodnju ono doba, kada sastojine daju najveći godišnji popriecn i priho d n a drvu, t. j . ekonomska obhodnja. U istom paragrafu si. d) rečeno je, da se može odabrati i financijalna obhodnja. Nu kako se iz naputka vidi dopustiva je i druga vrst obhodnje, pa i ona najveće šumske rente, kao i tehnička obhodnja, koja se |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 58 <-- 58 --> PDF |
— 272 — potonja eventualno može podudarati sa jednom od napred navedenih obhodnja. Sada nastaje pitanje, što je u naputku odredjeno glede ustanovljivanja prirasta, U §. 11. točka 3. veli se, da se ima za glavnu sastojinu točno iztražiti razvoj prirasta te pri tom ustanoviti popriečni godišnji prirast na drvnoj zalihi za onu dobu, kada će se dotična sastojina predvidljivo posjedi. U naputku je dakle propisano iztraživanje prirast ni h odn o šaj a prema čemu se, kako je poznato, odabiru i prihodne skrižaljke, koje će se rabiti, odnosno sastavljaju se posebne lokalne prihodne skrižaljke. Iz podataka, sakupljenih prigodom iztraživanja prirastnih odnošaja, kao i iz prihodne skrižaljke vidi se pako odmah ona doba, koja odgovara ekonomskoj obhodnji, to je na ime ona doba, u kojoj je popriečni prirast najveći. Kada je jednoć visina te obhodnje ustanovljena, može se za praktičnu porabu sasaia dovoljnom sjeguruošću iz dobe sastojine, izporedjene sa obhodnjom, kao i iz popriečuog prirasta zaključiti, da li se može dotična sastojina smatrati na sječu zrelom ili ne. Bojazan, koju iztiče pisac, da će »danas osuda sastojine na sikiru odvisiti lih od dobe godina bez obzira na njezine prirastne funkoije, te će sasma bez kontrole ležati u riikuh uredjajnikovih poredak, kojim će pojedine sastojine dolaziti k izsjeku«, jest izlišna, jer je u §. 25. naputka točka 1. propisano, da se u I. gospodarstvenom razđobju imaju odrediti za sječu najprije prezrele, loše i nepodpune sastojine (svakako bez obzira na njihovu dobu), zatim za sječu dozrele sastojine, i napokon one, koje se sbog sječnog poredka posjeći moraju Koje su sastojine prezrele, loše i nepodpune, mislim, da se i bez svakog iztraživanja prirastnih odnošaja na prvi pogled ustanoviti može, a koje su sastojine u smiJu ekonomske obhodnje za sječu dozrele, pokazati će s jedne strane njihova doba, a s druge strane visina sječivnog popriečnog prirasta. Kod sastojina, koje se zbog sječnog poredka posjeći moraju, ne će u obće odlučivati njihovi prirastni odnošaji. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 59 <-- 59 --> PDF |
— 273 — Bojazan pako, da de uredjajnik svojevoljno sastojine k sječi pritezati, izlišn a je takodjer, jer je u §. 3. točka 6. provedbene naredbe propisano, da se sječni poredak imade ustanoviti sporazumno sa predstavničtvom zem. zajednica. Jedino se bojim, da nam pri tom ne de niti svi naši računi o razvoju prirasta, kao što nam ne bi niti prirastni postotci pomogli, već da de se morati sječni poredak ponajvedma udesiti prema potrebama ovlaštenika, naročito u pogledu šumske pase. Povrh toga de i princip potrajnosti užitaka često zahtjevati — kako to dapače i samo modificirano sastojinsko gospodarenje uza svoj postotak zrelosti dopušta — da mi sa sječom starijih sastojina zategnemo, ne gleded na to, da su one možda ved za sječu dozrele i da im popriečni prirast pada. Uvaživ sve te činjenice i uzev k tomu obzir na šumske štete, koje se u tih šumah sbivaju i naše sve račune o prirastu često iluzornim čine, dolazimo do zaključka, da je naš naputak pitanje o prirastu posve dobro riešio, kada je propisao uporabu jednostavnog poprečnog prirasta, a nije zahtjevao izračunanje postotka tekudeg prirasta drvne gromade. Moram spomenuti još i to, da je naputkom dozvoljena i uporaba financijalne obhodnje, a nije izključena niti koja druga vrst obhodnje. Nu naputak nije propisao, kako se imaju ustanovljivati za to nuždni pojedini prirastni postotci, jer se predpostavlja, da de onaj uredjajnik, koji se na to odluči, imati i stručne spreme, da ta pitanja rieši u smislu postojede nauke. U tom slučaju nadopuniti će on i obrazac »opisa sastojitia« sa nu´/dnim stupcima. Pisac prigovara nadalje (str. 76.), da je »razliku izmedju gospod. osnove i gospod. programa učinio uredjajni naputak ovisnim od plostine (§. 2.) opredjeliv, da se program imade sastaviti onda, ako šumska ploština ne ima više od 100 jutara. On tu razliku ne drži sretnom, te veli da je valjalo redi: »gospodarstveni program imade se sastaviti ´bez obzira na ploštinu za onu gospod. jedinicu, u kojoj vlada samo jednu vrst uzgoja i jedan uredjajni razred«. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 60 <-- 60 --> PDF |
- 274 — Ponajprije moram upozoriti, da ua´^edenu odredbu glede sastavka gospod. piograraa ne sadržaje naputaJs, nego provedbena naredba. U §. 1. naredbe sadržan je uaime sliedeći propis: »Ako ukupna šumska površina ne ima više od 100 kat. jut., tad se ima za takovu šumu sastaviti gospodarstveni program. Za šume od veće površine može se predhodnom dozvolom kr. zem. vlade sastaviti gospodarstveni program samo tada, ako su prilike šume obzirom na njezin položaj i promet nepovoljne «. Naša naredba zahtjeva dakle imperativno sastavak gospod. programa za šume, koje ne imaju više od 100 kat jutara, a dopušta sastavak programa uvjetno i za šume od veće površine. Po mojem nemjerodavnom mnienju ove su odredbe vrlo shodne, jer je površina za vršenje stručnog nadzora sa strane oblasti n a j s j e g u r n i j a podloga. Predlogu pisca, da je sastavak gosp. programa valjalo propisati bez obzira na ploštinu za onu gosp, jedinicu, u kojoj vlada samo jedn a vrst uzgoja i jeda n uredjajni razred, vrlo se čudim, jer će valjda i njemu poznato biti, da imade takovih šuma, koje sačinjavaju jedan uredjajni razred sa jednom vrsti uzgoja, a obuhvaćaju po više tisuća jutara (n. pr. Turopoljski lug, Draganićki lug i t. d.). Zar bi i za takove onda valjalo sastaviti samo gospod. program za budućih 10 godina ? Da propis naše naredbe nije u tom pogledu osamljen, dokazom je naputak Wurttembežki od g. 1878. i 1898., koji u §. 16. propisuje shčni program (technisches Gutachten) za šume izpod 30 ha. U češkom zakonu od 14. siečnja 1893. o gospodarenju u obćinskih šumah, dapače je taj propis uzakonjen, pak je u §. 6. odredjeno, da se za šume, kojima je površina manja od 50 ha. imade sastaviti gospodarstveni program. Ovu ustanovu obrazložio je zemaljski odbor, prigodom predloženja zakonske osnove ovako: |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 61 <-- 61 --> PDF |
— 275 — »Dei- Landesausschuss hat in den urspriinglichen Entwurf die Bestimmung aufgenommen, nach welcher Gemeinden, deren Waldbesitz des Flachenausmass von 50 Hektar nieht erreicht, von der Verpfliclitung, einen Wirth8chaftsplaa aufzustellen, befreit werden konnen, wenn sich ihre Waldwirtlischaft in ordentlichen Zustande btfindet. Geneniiber dieser bedingungslosen Befreiung der Gemeinden hat die k. k. Regierung. sow!e der Landeskulturrath und der bohmische Forstverein darauf hingeAvie.-en, dass der Zweck des Gesetzes in folge einer solchen Befreiung illusorisch gemacht werden konnte, weil auf diese Weise die iiberwiegende Anzahl von kleineren Doifwaldungen, welche in Bohmen ein Flachenausmass von nahezu lOO.OOO ha. umfassen, von der Vorlegung der Wirtschaftsplane befreit w6rden konnte, so dass difse Waldflache der strengeren Aufsicht und der leichteren Kontrolle, welche durch dieses Gesetz errBoghcht werden soli, entzogen werden konnte. Obzwar fiir Walder mit einem Flachenausmass unter 50 Hektar bis 30 und 20 Hektar hinunter Wirthschaftspliine noch ganz gut verfasst werden konnten, so hat die k. k. Reglerung erklart, dass das Ausmass von 50 Hektar zwar als die fešte Grenze bestimmt werden konnte, bis zu welcher der Bezirksausschuss die Gemeinden von der Verpflichtung, fiir ihre Waldungen einen Wirthschaftsplan aufzuzustellen, befreien konnte, dass es sich aber trotzdem empfehlen diirfte, fiir jene Gemeindewaldungen, welche von der Vorlegung eines ordnungsmassigen Wirthschaftsplanes befreit sind, eine besondere Vorsehrift zu erlassen, nach welcher wenigstens eine kurze Beschreibung oder Inventur des gegenwartigen Ziistandes der Waldung und ein einfaches Wirtschaf tsprogram m aufzunehmen ware, welches die Schlag- und Aufforstuogsordnung wenigsteas fiir die nachste fiinf- bis zehnjahrige Periode festsetzen wiirde; dies konnte selbst bei den kleinsten WalduDgen, welche blos bei einer periodiechen BewlrtschafLung einen Nutzen abwerfen konnen, durchgefiihrt werden. Im Sinne dieser vollkommen begriindeten Andentungen wurde in dem § 6. der zweite Absatz eingeschaltet . .« Itd. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 62 <-- 62 --> PDF |
— 276 — Naša naredba je i u tom pravcu liberalnija, jer dopušta sastavak gosp. programa za šume od 100 jut., a eventualnoza vede šumske površine. G. pisac misli nadalje, »da je valjalo la sastavak gospodarstvenih programa u uredjajnom naputku činiti precizn e odredbe« , te veli: »naročito je valjalo zahtjevati bezuvjetno i u svaku cienu: a) uredjajno razdieljenje vani u naravi i u nacrtu, te b) jednostavni, brzi i jeftini način ustanovljenja drvnih gromada i etata, kao što ga je primjerice označio L. Hufnagel u svojoj brošuri »Die Betriebseiurichtung in kleiuen AValdern« Ad a) Tu opet nije pisac dobro pročitao odnosne ustanove naputka. U naputku (§. 43) stoji na ime tiskano : »Ponajprije se (kod sastavka gosp. programa) ustanovi šumska površina, urede šumske medje i priredi gospodarstveni nacrt na temelju prerisa katastralne mape. Nakon toga obavi se kod većih šumskih površina razdioba, šume u odjele u smislu §. 4 o. n., dočim kod manjih šuma mogu medje odsjeka ujedno služiti za gospo darstvenu razdiobu šume«. Povrh toga stoji na čelu §. 43. ustanova, da se gospod. program sastavlja u glavnom po načtlih, propisanih za gospod. osnovu. Nu i bez toga biti če svakomu iz citiranog propisa jasno, da ce se gospodarstvena razdioba i kod nastavka gosp. programa imati u šumi provesti, a nacrtu predočiti. Ad b) U pogledu opisa sastojina odredjuje naputak, dii se ovaj ima stegnuti na najnuždnije opazke glede stojbine, vrsti, drveda, uzgoja, obrasta, drvne zalihe i prirasta. To je svakako dosta jednostavan i brz način. Pisac veli, da je valjalo uvesti Hufnaglov način, ustanovljenja drvnih gromada i t. d Odmah ćemo viditi, kuda bi nas to dovelo. Hufnagl propisuje, da se ustanovi drvna gromada sam o onih sastojina, koje su prevalile polovicu dobe obhodnje. Tonama pako ne može biti dosta, jer mi iz šumsko |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 63 <-- 63 --> PDF |
^ 211 — redarstvenih obzira želimo zna^ti sad a nje stanje svih sastojina Prema tomu ustanovljuje Hufnagl samo za te sastojine popriečni sječivni prirast. Taj prirast pribraja on k sadanjoj drvnoj zalihi navedenih sastojina za toliko godina, koliko iznosi V4 obhodnje, pak tako dobivenu sječivuu drvnu zalihu dieli sa brojem, koji odgovara V2 obhodnje, što mu je godišnji etat. Hufnagl polazi dakle pri tom sa stanovišta, da se sve sastojine, koje su. sada starije od polovice obhodnje, imaju u prvoj polovici obhodnje posjeći. Ako je razmjerje u dobnim razredima isto nepovoljno, to bi nam taj etat izpao jedan put previsok, a drugi put prenizak. U nepovoljnom slučaju moglo bi se pako desiti, da bi mi po tom načinu ustanovljenja etata imali posjedi cielu šuma u prvo] polovici obhodnje, čime bi bio izigran princip potrajnosti uživanja šuma, sto ga sam zakon zahtjeva. Biti će, da je kr. zem. vladi prigodom sastavka naputka sigurno bio poznat Hufnaglov način ustanovljenja etata, ali se ipak nije za njega odlučiti mogla, a kako vidimo iz posve opravdanih razloga. Ne de biti s gorega, ako napomenem što glede sastavka gosp. programa propisuje wiirtemberžki naputak. On veli: (§ 16.) »Die Wirtschai:tsplane fiir kleinere Wirtschaftsbezirke unter 30 ha werden nach § 5 als sogenannte „technische Gutachten « bezeiehnet, womit gesagt werden will, dass hier die Verhiiltnisee so einfac h sein konnen, dass oft schon wenige kurze Bemerkuugen in zwangloser Form geniigen, um fiir das niichstliegende Jahrzehnt die erforderlichen wirthschaftlichen Vorschriften darin niederzulegen. Unter den einfachste n Verhaltnissen und bezw. bei ganz kleinem Waldbesitze der Korperschaft wird bei nutzbarem Holze die Aufnahme des Vorrats und die Bestimmung der Zeit der Abnutzung, sowie der Art der Wiederverjiingung geniigen, in ganz jungen Bestiinden wird es sich ofters nur um Anordnung von Reinigungshieben, Kulturnachbesserungen oder Zwi8chennutzungen handeln und damit die Aufgabe des Taxators fiir jetzt sehon erschopft sein und dergl. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 64 <-- 64 --> PDF |
— 278 — Anders dagegen liegea die Verhaltnisse, wena der Waldbesitz einer Korperschaft einer solchen Umfang hat, dass wenigstens annahernd auf Einrichtung eines Nachhaltsbe trieb s abgehoben werđen kann oder die Korperschaft aucli des geringen Umfangs des Wirt3chaft3verbands uuerachtet auf die Anbahnung einer nachhaltigen Wirtschaft Wert legt. Zatim: »Tn dem letzterem Falle (zahtjev potrajnosti užitaka) solite, wenn moglich , eine Altersklasseniibersicht bei Hochwaldungen nicht fehlen und es wird sich ofters auch der Garg der Nutzungen unter Verzicht auf eine sjstematiBche Einteilung in anntihernd gleich grosse Abteilungen nach vorhandenen TTnterabteilungen beziehungsweise Bestandesverschiedenheiten auf der Karte darstellen und iti dei- Weise ordnen lassen, dass auf eine allmahlige Berichtigung der Altersklassen einigermassen Bedacht genommen wird.« Malo iza toga navodi se: »Im Allgemeinen lassen sich fiir die Behandlung der sogenannten technischen Gutachten bei der Verscliiedenheit der Verhaltnisse nicht wohl bestimmte Vorschriften geben (a pisac pripomenaka zahtjeva precizne odredbe) und mag es an der Andeutung geniigen i t. d.« Ovaj propis bio je sadržan ved u starom wiirtemberžkom naputku od g. 1878., a pridržan je u cielosti i prigodom nove redakcije toga naputka g. 1898. Ali zato nije u Wiirtemberžkoj nikomu palo na pamet — meni barem nije poznato premda pratim stručnu literaturu — da tomu propisu prigovori a kamo li da tamošnje oblasti radi toga napada i to načinom i tonom, kojim se izvoljeva služiti pisac. On na ime u sliedećoj stavci odmah veli, da je našim naputkom dozvoljena i »treća vrst uredjajnog elaborata: »uredjajni zapisnik«, dok istodobno §§ 52 i 53 dopuštaju jošte moguće odstupe od gospodarstvene osnove i od gospodarstvenoga programa kao i od uredjajnoga zapisnika«, pak da te neodlučnosti i ti »Hinterthiirli« ne stoje u skladu sa onom preciznošću i ozbiljnošću, koja je potriebna takovim stručno-tehničkim odredbam.« Doista vrlo smjela rieč! |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 65 <-- 65 --> PDF |
— 279 — Tko točno i savjestno pročita uaš naputak, vidi ti de, da on u § 43 razlikuje dvie vrsti programa — slično kao i wiirtemberžki — pak veli da je kod posve jednostavnih prilika dovoljno, da se taj program može sastaviti u obliku uredjajnog zapisnika (wiirtemberžki naputak kaže »in zwangloser Form«) bez svaki h skrižaljka. Kodvedih šumskih površina, gdje se može zavesti potraj no i pravilno šumsko gospodarenje, da se taj program sastavi sa skrižaljkama prema odred jenim obrazcima. Iz toga biva jasno, da uredjajni zapisnik u ovom slučaja nije nikakova treda vrst uredjajnog elaborata, nego jednostav niji oblik gospodarstvenog programa, U § 62 pako sadržaje naš naputak ustanovii, da se gospodarstvena osnova može u šumah, gdje su jednostavniji gospodarstveni odnošaji ujeđnostručiti, pak da u tom slučaju može odpasti opis medja (na ime obrazac), te da se glede toga nuždni podatci imaju navesti u opisu šuma; nadalje da može odpasti posebni obrazac za izkaz površina, pak da se površine mogu izkazati u opisu sastojina ili u skrižaljci dobnih razreda, eventualno, da se za gospod. osnovu može upotrebiti obrazac 13. Svatko de po tom viditi, da se tu radi samo o formi, koja de se izradku dati, i dopušta, da kod jednostavnijih prilika ne treba izradjivati sve one obrazce, koji su za gosp. osnovu propisani. U mjesto da je dakle u naš naputak uvršteno više obrazaca za gospodarstvenu osnovu, učinjeno je to u §. 52. riečima. Kad se je pisac bacio na takav posao, morao je znati, da primjerice wurtemberžki naputak sadržaje 4. različit a obrazca za gospod. osnovu tako, da si uredjajnik ili korporacija može izabrati obrazac, koji hode. U § 53 našeg naputka sadržana je pako ustanova, da se dozvolom kr. zem. vlade može upotrebiti i drugi način uredjenja šumskog gospodarstva i ustanovljenja prihoda šume, nego li je |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 66 <-- 66 --> PDF |
— 280 — propisan naputkom, ako to zahtjevaju posebni mjestni, stojbinski i sa^tojinski odnošaji ili potrebe šamoposjednika. Po mojem je mnienju ova ustanova naputka vrlo shodna. Njom se izilazi u susret posjednikom šuma, koje su zakonom od 26. ožujka 1894 stavljene pod osobiti javni nadzor. Kako je poznato, te su šume vrlo različitih posjedovnih kategorija (§§. 1 i 14 zakona.) Mnoge od njih spadale su prije g. 1894. medju šume privatne, pak se do toga vremena u pravilu nije mogao za te šume niti zahtjevati sastavak gospodarstvene osnove. Opravdano je stoga, da se je i u samom naputku vodilo računa o eventualnim posebnim odnošajima i potrebama dotičnih šumoposjednika, pak ovima u izgled stavilo, da se od njih ne 6e imperativno zahtjevati, da svoje šumsko gospodarenje udese po propisima naputka, ako je to suprotno njihovim posebnim interesima. Ako se pisac bavi takovim stvarima, znati će, da se je ugarskom naputku za uredjenje šuma baš u tom pogledu prigovorena, jer on sličnih polakšica ne dopušta. Time bi bio dokazao, da se piščeva izjava, »da te neodlučnosti i ti »Hinterthiirli« ne stoje u skladu sa onom preciznošću i ozbiljnošću, koja je potriebna takovim stručno-tehničkim ne temelji na objektivnom prosudjenju stvari, već da je potekla valjda iz lih osobno g kakovog razloga. Pisac vraća se sada opet na prigovor, kojega je na str. 71 naveo, pak veli, da je naputak »što je glavno : cilj i svrha budućeg uredjenja riešio obćenito držanim teoremom samo u šest redaka § 14, a da se na promjenu vrsti drveća osvrnuo nije, dok je pretvorbe vrsti uzgoja u § 35 samo svotno obradio «, a malo dalje navadja, »da je uredjajni naputak sadanjim svojim sadržajem samo polovicu svojega zadatka riešio, jer se na promjenu vratili drva i osjeguranje gospodarstvenih napremica pojedinih zem. zajednica, niti načeluo osvrnuo.« Tu moram pisca uputiti na ono, što sam glede toga već prije naveo. On ne pozna duba provedbene naredbe i naputka, koji sačinjavaju jednu cielinu, a nije si dao niti truda, da ih |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 67 <-- 67 --> PDF |
— 281 — pomnije proSita. Inače bi morao znati, da provedbena naredba (§ 3) propisuje, da će šumarski stručnjak, koji bude gospodarstvenu osnovu izrađjivao, sporazumn o sa zastupnici pusjednika medju inim ustanoviti: vrs t gojit se imajućeg d rveda, vrst uzgoja, visinu obliodnje, način pomladjivanja, sječni poredak, način uživanja glavnih, medjutimnih i nuzgrednih užitaka, kao i ine eventualno nuždne mjere, koje se odnose na buduće gospodarenje. Ako se pako izmedju šumarskog stručnjaka i zastupnika posjednika ne bi mogao sporazum polučiti, tada će o prepornom pitanju odlučiti u naredbi navedene oblasti u molbenom tečaju. Tko de sad zahtjevati, da se u naputku čine kakovi detailni i obvezatni propisi? Već sam prije naveo, da ne bi moglo biti opravdana prigovora niti onda, kada naputak o tim stvarima ne bi bio niti rieČi spomenuo. Nu naputak se je ipak u obćenitim crtama, kako se drugačije nije niti učiniti moglo, dotaknuo svrhe i cilja budućeg šumskog gospodarenja. Pri tom je na potrebe posjednika uzet neprestani obzir. Naputak veli: da se u budućem šumskom gospodarenju imade cilj opredieliti prema potrebama posjednika (§. 14. al. 2.); da u glavnom valja nastojati, da se zavede uzgoj visokih šuma, nu ako mjestne prilike i posebne gospodarstvene potrebe posjednika zahtjevaju, da se može zavesti uzgoj srednje ili nizke šume (§. 16.); da kod izbora vrsti drveća valja uzeti obzir na potrebe šum o-p osjednika; ako je pako nastala potreba ili ako bude odlučeno , da se dosadanja vrst drveda izmjeni drugom vrsti, valja paziti ima li ova izmjena biti trajne naravi i t. d. (§. 17.) da u ostalom obhodnja ovisi o stojbinskih odnošajih, vrsti drveća, sadanjem stanju dobnih razreda s jedne, a gospo |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 68 <-- 68 --> PDF |
— 282 — darstvenih potreba šumopoBJeduika s druge strane (§, 18. al. 4.); da kod izbora načina sječe valja uvažiti medju inim potrebe šumoposjednika (§ 19 al. 1); da se kod uporabe n uzgredni li užitaka imaju uvažiti sve potrebe posjednika i postojeće prilike (§ 20); Premda dakle naputak neprestano naglašuje, da se kod ustanovljenja budućeg šumskog gospodarenja na potrebe posjednika ima uzeti obzir, to ipak veli pisac, da se naputak »na promjenu vrsti drva i osjeguranje gospodarstvenih napremica pojedinih zem. zajednica, niti načelno osvrnuo nije.« Svoje potrebe znati će ovlaštenici zemljištnih zajeduicah najbolje sami, a naputak neprestano naglašuje neka šumarski stručnjak na te potrebe obzir uzme. Uredničtvo »S. 1.« izvolilo je navedeni prigovor g. kritičara popratiti opazkom, da bi bilo shodno izdati k naputku još poseban komentar, kojim bi se pojedine točke naputka još potanje protumačile i pojedinimi primjeri objasnile. Ja to mnienje ne mogu dieliti, i to s razloga, što sam ga već napred naveo, jer se na ime, po našoj provedbenoj naredbi načela budućeg šumskog gospodarenja u šumah posjednika, navedenih u §. 1. zakona, imaju eventualno u molbenom tečaju po za to odredjenim oblastima ustanoviti. Tu je onda svaki komentar suvišan, jer će se u svakom pojedinom konkretnom slučaju odlučivati po prilikama i potrebama, koje će predležati u svakom pojedinom slučaju. Povrh toga sam mnienja, da izdanje takovog komentara ne spada na zem. vladu, jer kad bi bila smatrala dopustivom izradbu detailiranih propisa, bila bi to odmah u naputku učinila. Tu je otvoreno polje privatnoj ambiciji, a naročito stručnjacima, koji se ovim predmetom znanstveno bave. A sada da vidimo, kakove predloge iznaša pisac pripomenaka. On se ponajprije obara na sirom&,šnu bukvu , pak veli da ne može dopustiti, »da imade svrha uredjenja bu |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 69 <-- 69 --> PDF |
— 283 — dudeg gospodarenja biti ta, da mi ovlaštenikom osjeguramo samo što potrajniji i što veći godišnji etat na bukovo m ogrievu« ; ved da uz osjeguranje godišnjeg prihoda imamo uzgojiti novčano što vriednije sastojine. Zatim misli pisac »da bi imala biti jedna od glavnih dužnostih kr. kot. šumara, da prigodom sastavka uredjajnog izradka svu važnost istoga osloni na pretvorbu takovih čistih sastojina u mješovite, da izvede u tim šumama č i s t e s j e č e, da posječene površine zasadi hrastom kitnjakom«, i t. d. Iz do sada navedenoga, a još više iz nastavka (str. 78.), što ga je pisac u zvučnim frazama udrobio, vidimo, da bi on timi sumarni manipulirao, kao da se u njima može voditi posv e slobodn o šumsko gospodarenje. Pri tom on zaboravlja, da se moraju kod toga pitati i ovlaštenici zem. zajednic a (kako to odredjuje zakon i provedbena naredba). A tko pozna prilike, biti će odmah uvidio, da ono, što predlaže pisac, ne će svagda odgovarati potrebama ovlaštenika. Biti će sjegurno vrlo mnogo slučajeva, gdje će baš u bukovih šumah biti jedin i cilj gospodarenja proizvodnja što većeg godišnjeg etata na bukovom ogrievu. I kod naših imovnih obćina u Krajini bili bi mi sretni, kada bi ga svagdje dosta imali. Uz to bi onda mirne duše halalili i čistu sječu (!) i sjetvu žira i uzgoj budućih novčano sto vriednijih sastojina. Ja bi s toga našim kr. kot. šumarima preporučio neka se O´ai liepo drže §. 3. naredbe, pak neka nastoje glede budućeg gospodarenja u šumi postići sporazum sa ovlaštenici, uvažujuć sve potrebe naroda. D koliko se taj sporazum nikako postići mogao ne bi, neka svoje stručno mnienje, smjerajuće na boljitak šum^ i probit zem. zajednica, odlučno zastupaju i stručno obrazlože, te dalnju odluku prepuste na to pozvanim faktorom. Nikako ne bi mogao svjetovati kr. kot. šumarima, da se povedu za savjetima, koji se očito kose sa postojećim propisima. llazumjeva se samo po sebi, da će se u šumah zemlj. zajednica, kako to i pisac posve suvišno navodi, moći zavesti |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 70 <-- 70 --> PDF |
— 284 — i prelazno poljsko gospodarenje i kolosjeei, i Štaparenje, i sjek na glavu i okresno gospodarenje i stelarenje (za ovo propisuje naputak i sastavak osnove), a ja ću primetnuti još i uzgoj fašina i sve ono, što bi odgovaralo potrebi ovlaštenika, a ne bi se protivilo postojećim zakonima i propisima. Pisac nije u svojim predlozima iznio nikakove nove misli, a stavlja i predloge, koji će biti cesto neprovedivi. Završujući svoje načelne prigovore, prigovara pisac naputku glede revizije osnove te veli, da naputak »kad je već svako razdobje rastvorio u dvie desetgodišnje uporabne poluperiode, tad je mirne duše mogao propisati i provedbu desetgo dišnje revizije« Pisac razpreda taj svoj prigovor opet na daleko i široko, baca frazama amo i tamo, a meni ne preostaje opet drugo, već da citiram odnosne ustanove naše naredbe odnosno naputka, U §. 15. provedbene naredbe sadržane su glede revizije gospod. osnove sliedeće ustanove: »Odobrene gospodarstvene osnove imaju se u pravilu svake desete godine podvrći običnoj reviziji, a svake dvadesete godine glavnoj reviziji (§. 47, naputka za sastavak gospodarstvenih osnova odnosno programa)". Zatim: »U slučaju potrebe vlastna je kr, zem. vlada u svako doba odrediti reviziju gospodarstvene osnove i t, d.« Tu je pisac bio dakle, kao i dosele, loše sreće sa svojim prigovorom, jer opet nije točn o pročita o positivne ustanove. Povrh toga je u §. 47. naputka navedeno, da se glavna revizija obavlja nakon dva ili više desetgodišta. Kazlika izmedju obih revizija vidi se iz ustanova §. 51. naputka. Ako je gospodarstvena osnova bila valjano sastavljena, odnosno ako ne ima bitnih promjena u gospodarenju, tada će se glavna revizija obaviti nakon više decenija, a u protivnom slučaju biti će već prva revizija gosp. osnove glavna revizija. U ostalom upućujem glede toga na moj članak, što sam ga prošle godine u »Šum. listu« o tom predmetu napisao. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1904 str. 71 <-- 71 --> PDF |
285 — Time bi bio svršio sa načelnim prigovorima pisca pripomenaka, a sliedećim osvrnuti ću se na prigovore, što ih je pisac iznio, glede pojedinih propisa naputka. (Nastavit će se.) šumarsko i gospodarsko knjižtvo. Novo je izašlo : Dengler: Untersuchungen iiber đie Verbreitungsgebiete einiger forstlich u. pflanzengeographisch wichtigen Holzarten in Nord- u. Mitteldeutschland. Ciena 6 K. Gerhardt: Fischwege u. Fischteiche. Die Arbeiten des Ingenieurs zum Nutzen der Fischerei. Ciena 6. Heinrich: Diinger u. Diingen. Anleitung zur Verwendung von Stali- u. Kunstdtinger. Izašlo u Berlinu kod Parey´a. Ciena 1´8 K. Promet i trgovina. u prošlom broju spomenuli smo, da se promet s i-aznora robom na drvarskom tržištu dobro razvija, te da su povodom toga i ciene te robe u glavnome povoljne. Zadnjih mjesec dana nije se situacija u nikojem pogledu znatnije promienila. Polag izvještaja ^Holz-Zeitunga", — novinah, koje izlaze kao prilog „Agramer Lloyda", — priobćenog u zadnjem broju spominje se samo to, da je prodja mekane robe postala nešto slabijom, nasuprot pako, da se je za francuzku hrastovu dužicu, naročito slavonsku, počelo već sada nešto više pitati. Ovo je povoljan znak i to tim više, pošto je poznata činjenica, da francuzki importeri redovno iz svoje reserve izstupaju istom koncem svibnja i kasnije, kad je već pogibelj proljetnih mrazova definitivno minula. -— Ostala hrastova roba još je sveudilj u dobroj cieni, dapače mnogi drže, da će ciena toj robi još i porasti, i to s razloga, što misle, da se ne će te vrsti robe toliko ove godine na tržište donieti, kolika je na njoj potreba. Proti „gornjo-krajiškoj željeznici", o kojoj smo u prošlomu broju izviestili, diglo se je javno mnienje, jer je nezadovoljno s linijom Ogulin— Bihač, koja da bi osobito štetna bila po naše primorske luke, naročito po grad Senj ; a mnogi su nezadovoljni i zbog toga, što je rečeno, da |