DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1904 str. 23 <-- 23 --> PDF |
— 21 — Kod računanja olahkoduje se posao, ako su čimbenici je dnostavni, a time je i tome doskočeno. Osim toga polučiti će se time, da ne de štetočinci pladati za ogrievno drvo 100 i ISO^j^ posredne štete, kad to ne pladaju za gradjevno drva, ved de pladati 30"|o odnosno najviše 40´´[„. Za sve vrsti drva biti de jednaka povišica u postotcima i umjerena, da ne de oblasti nazirati u zaračunatim iznosima, da sumovlastnici zabtievaju dvaput i dva i pol struku vriednost, s bog česa se ne brinu za utjeravanje dužnih šumskih šteta, jer drže, da su to zbilja sve dvostruki iznosi, a kad tamo, to se dogadjalo samo kod ogrieva, i inih u §. 4, 5, 7, 8, i 9 pril. D) navedenih oštećenja, dočim kod gradjevnog ili tvorivog drva bio je i dosada tek neki postotak posrednom štetom. I laiku pako biti de po gornjim postotcima račun shvatljiv. Razumieva se, da se tada nit oblovina, kojoj je ciena po komadu, ne treba u metre pretvarati rad izračunavanja posredne štete, ved se posredna šteta prema cieni i zadatku u postotcima iznese i jednostrukom iznosu pribroji. Cienik sam imao bi se svakih pet godina izpraviti tako: da stari cienik ostane radi nuzgrednih vrstih kao basis; zatim, da se prama kupo-prodajam od posliednjih pet godina ustanovi poprieČna ciena glavnih vrsti, koje sa tada u eieniku izprave, te prema izpravljenim cienam glavnih vrstih u razmjeru, da se izprave sve ostale nuzgredne i savezne vrsti i ciene. T. j , cienik za obračunavanje šteta imao bi se temeljiti na kupoprodajnim cienam, od kojih bi se prema gore ustanovljenim postotcima imala obračunavati posredna šteta.* Mijo Krišković, nađšumar. * Biti će nam drago budemo li o tom predmetu još koju iz kola naših stručara čuli; ako ne, osvrnut ćemo se i sami na misli u ovom predlogu iznesene. Dređnićtvo. |