DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1904 str. 19 <-- 19 --> PDF |
— 17 — drva, koja je kod jele i hrasta rad slabe gorivosti mala i manja od bukovog gorivog drva. Nu i onda bi posredna šteta bila manja kod jele i hrasta, da ju računama i po cieni bukovog ogrieva, jer su ciene jeli i hrastu za tehničko drvo opet veće od bukovog. Vriednijem drvu, ko što jeli i hrastu (za tehničku porabu), pripadala bi i vriednija najme veda posredna šteta, nego li kod bukve, a iz navedenog primjera vidi se, da jela i hrast premda vriednija drva od bukve (za tehničku porabu), imadu manju posrednu štetu od bukve. To će reci, da je neumjestno u obće po ogrievnom drvu posrednu štetu za tehnički sposobna stabla obračunavati. Iz toga razloga imadu se izostaviti rieči u §. 3. točka 3 : »Ciene po tarifi smiju se u ostalom za drva gradivna i tvorivna upotrebljavati samo pri plaćanju jednostrukom, a kad se što plaća u iznosku poldrugom ili dvostrukom, imadu se izvišci računati samo po cieni najbolje vrsti gorivih drva.« Buduć je glasom previšnjeg riešenja od 27. V. 1867., odnosno okružnice glavnog zapovjedničtva u Zagrebu od 13. VI. 1870. odsj. VII. br. 6621. preinačen §. 3. priloga D) šumskog zakona od god. 1852. tako, da se imade umjesto jednostruke odštete zahtievati odšteta za poldrugi put, mjesto odštete za poldrugi put dvostruka, a mjesto dvostruke dva i pol struka, to se ta opravdana preinaka, premda je propisana samo za krajiške šume, može — uzev u obzir gornje izpravke — upotrebiti za sve bez iznimke šume. Posve je opravdano, da štetočinac već i kod slučaja §. 3. 1. plati stanovitu povišicu, jer kad to ne bi bilo, štetočinac bi neovlašteno si prisvojio takova debla, znajuć, da ga više ne stoje, nego kad bi ih prije kupio. Dapače je nuždno, da se ciena u §. 3. 1. povisi. Pošto nije shodno posrednu štetu, kako je gore dokazano, računati po ogrievnom drvu za tehnički sposobna debla, to će biti najpraktičnije, da se odnosne povišice izraze u postotcima. 2 |