DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1904 str. 17 <-- 17 --> PDF |
15 — im sama priroda pruža, ulažud nešto malo truda, srede i koristno upotrebe, ostaviti će potomstvu vječiti spomen, državi veliku korist, a blagostanje naroda i^ekonomski razvitak zemlje znatno ee popraviti i podići. DivjaJc. Nacrt izpravka priloga D) šumskomu zakonu od god. 1852. Sravnjujuć pobliže obračun odštete za šumski kvar kod drva za ogriev i kod drva sposobna za gradju ili cjepivo naročito kod uvjeta za poldrugi put, dvostruko, odnosno dva i pol puta, opaža se, da se odšteta za ogrievno drvo zaračunava i do 150%, dočim za gradjevno i cjepivo drvo samo 2 do GC/O od jednostrukog iznosa, kako se iz pregleda A) vidjeti može. Uslied toga prieka jest potreba, da se prilog D) šumskog zakona od godine 1852. u tom pogledu bezodvlačno izpravi i to: U §. 3. k točki 1. iza rieči »jednostruko« ima se dodati »sa povišicom od 20\«. U §. 3. točka 2. umjesto »poldrugi put« ima biti »jednostruko sa povišicom od SO^/g. U §. 3. točka 3. mjesto »dvaput ili dvostruko« ima biti >jednostruko sa 40Vo. Zatim u zadnjoj alineji §. 3. izpustiti izreku: »Ciene po po tarifi — do rieči — najbolje vrsti gorivih drva«. U §. 4. mjesto rieči: »oštećenoga drvlja« imaju biti rieči: »prisvojenoga drvlja sa povišicom od 20´´|o«. U §. 4. drugoj alinei, trećem redku, mjesto rieči: »poldrugi put« ima biti: „gore odmjerenu cienu sa povišicom od 30"io«, a mjesto rieči u istom redku: »dvaput ili dvostruko« ima biti: »gore odmjerenu cienu sa 40"|o«; na koncu ovog paragrafa dodati: »sa povišicom od 20\ . U §. 5. iza jednostruko ima biti: »sa povišicom od 20"/„« ; a mjesto poldrugiput ili dvostruko ima biti: »jednostruko sa 30 \ ili jednostruko sa povišicom od 40´´|g«. |
| ŠUMARSKI LIST 1/1904 str. 18 <-- 18 --> PDF |
— 16 — U §. 6. mjesto »osobitu naknadu« ima biti: »naknadu po § 4.« U §. 7. iza riečih »jednostruko« ima biti- »sa povišicom od 20´*|o«, mjesto »poldrugi put« ima biti: „jednostruko sa 30°|o«. a mjesto riječi »dvostruko« ima biti: »jednostruko sa 40" 0«. U §. 8. iza riječi »svoje promjene« ima biti: »sa povišicom od 20*´[o", a mjesto »poldrugiput — ili dvaput« ima biti »cienu sa SO^´o — ili 40"lo«. U §. 9. iza riječi »dostojnija« ima biti »sa povišicom od 20°lo«; iza rieči »jedan novčić (odnosno po novom: pet i pol novč. a. V.)« ima biti sa povišicom od 20":o«- (Ovdje se ta povišica može izračunati: sa 7 nč. a. v.). U istom paragrafu mjesto »pol drugi put« ima biti »jednostruko sa SO"!,,«, a mjesto »dvaput pako ili dvostruko« ima biti: jednostruko sa 40"!^. U §. 10. mjesto »višestruko« ima biti: »sa povišicom«. Sa ovimi izpravci imao bi se prilog D) šumskoga zakona na novo tiskati. Gornji izpravak obrazlažem sliedećim: Uzmimo n. pr. da je po štetočincu posječeno viš e stabala u riedko m sklopu, koja imadu sadržaj 1 m^ te da je drvo u I. slučaju sposobno za ciepivo, u II. slučaju za gradju, u III. slučaju za ogriev, to iznaša za sve razrede šumske vriednosti u području riečkomodruške županije posredna šteta na temelju točke 2 i 3. §. 3. priloga D) š. z. kako pokazuje skrižaljka A. Posredna šteta izražena jest i u postotcima u okruglim brojevima, te se vidi, da je za tehnički sposobno drvo kod bukve posredna šteta veća, kod jele manja, a kod hrasta najmanja. Nije dosliedno, da kod jele i hrasta postaje manja, buduć je vriednije drvo, te bi razmjerno prema bukvi imala biti posredna šteta veća. Što je tako posredna šteta za jelu i hrast nizka, proizlazi od tuda, što se posredna šteta proračunava po cieni ogrievna |
| ŠUMARSKI LIST 1/1904 str. 19 <-- 19 --> PDF |
— 17 — drva, koja je kod jele i hrasta rad slabe gorivosti mala i manja od bukovog gorivog drva. Nu i onda bi posredna šteta bila manja kod jele i hrasta, da ju računama i po cieni bukovog ogrieva, jer su ciene jeli i hrastu za tehničko drvo opet veće od bukovog. Vriednijem drvu, ko što jeli i hrastu (za tehničku porabu), pripadala bi i vriednija najme veda posredna šteta, nego li kod bukve, a iz navedenog primjera vidi se, da jela i hrast premda vriednija drva od bukve (za tehničku porabu), imadu manju posrednu štetu od bukve. To će reci, da je neumjestno u obće po ogrievnom drvu posrednu štetu za tehnički sposobna stabla obračunavati. Iz toga razloga imadu se izostaviti rieči u §. 3. točka 3 : »Ciene po tarifi smiju se u ostalom za drva gradivna i tvorivna upotrebljavati samo pri plaćanju jednostrukom, a kad se što plaća u iznosku poldrugom ili dvostrukom, imadu se izvišci računati samo po cieni najbolje vrsti gorivih drva.« Buduć je glasom previšnjeg riešenja od 27. V. 1867., odnosno okružnice glavnog zapovjedničtva u Zagrebu od 13. VI. 1870. odsj. VII. br. 6621. preinačen §. 3. priloga D) šumskog zakona od god. 1852. tako, da se imade umjesto jednostruke odštete zahtievati odšteta za poldrugi put, mjesto odštete za poldrugi put dvostruka, a mjesto dvostruke dva i pol struka, to se ta opravdana preinaka, premda je propisana samo za krajiške šume, može — uzev u obzir gornje izpravke — upotrebiti za sve bez iznimke šume. Posve je opravdano, da štetočinac već i kod slučaja §. 3. 1. plati stanovitu povišicu, jer kad to ne bi bilo, štetočinac bi neovlašteno si prisvojio takova debla, znajuć, da ga više ne stoje, nego kad bi ih prije kupio. Dapače je nuždno, da se ciena u §. 3. 1. povisi. Pošto nije shodno posrednu štetu, kako je gore dokazano, računati po ogrievnom drvu za tehnički sposobna debla, to će biti najpraktičnije, da se odnosne povišice izraze u postotcima. 2 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1904 str. 20 <-- 20 --> PDF |
— 18 — Ali ne smije ostati kao do sele niti zaračunavanje posredne štete za samo ogrievno drvo, jer posredna šteta po višekratniku §. 3. pr. D) š. z. dolazi do 160°o i to svagdje gdje se 2\ puta ima računati, a n. pr. posredna šteta za hrastovo tvorivo jest popriečno lO´o, za jelovo 22%, a za bukovo 43´´!n. To je nerazmjerna razlika*. Buduć imade najviše štetočinaca, koji si ogrievno drvo prisvajaju, to oni to ogrievno drvo nerazmjerno skupo, prama drvu sposobnom za tvorivo plaćaju, a nije ničim opravdano, da bude posredna šteta za ogriev toliko veda od one za gradivo. Višekratnici propisani u §. 3. pr. D) povod su tom posve krivom računanju, te se imadu i kod obračunavanja posredne štete za ogrievna drva napustiti i zamieniti sa postotci. Iz sličnih razloga mogu se odnosni višekratnici zamieniti sa postotci i u zaračunavanju posredne štete kod inih nuzgrednih šumskih proizvoda i šteta iztaknutih u §§. 4. do 9. pr. D). Nu sad nastaje pitanje, koji su to postotci? Oni u skrižaljci izračunati za ogriev ue vriede za to sto su višekratnici, te su previsoki i nerazmjerno veliki za obračunavanje posredne štete gradjevnog drva, a previsoki su i za samo ogrievno drvo. Oni jele, a naročito hrasta za tvorivo drvo jesu premaleni uslied previsoko udarene ciene tim vrstim. Prema tome bi najsgodniji bili za podlogu obračunavanja posredne štete, srednji postotci izračunati za posrednu štetu kod bukve sposobne za tvorivo glasom skrižaljke A). Taj srednji postotak jest u okruglom 30´´:o. Pošto je to srednji postotak, to valja za drugi stupanj t. j . k. §. 3. točka 2. i odgovara prvobitnom izrazu »poldrugi put«. Iz ovoga jest sad lahko proračunati odpadajući postotak za jednostruko k §. 3. t. 1. i to je 20",,, a za dvostruko od ovoga k §. 3. točki 3, jest 40°lg. To su po prilici srednji postotci kod bukve u skrižaljci A. * Sravni kvote u skrižaljci A. i u ostalim stupnjevima. |
| ŠUMARSKI LIST 1/1904 str. 21 <-- 21 --> PDF |
— 19 A) Posredne štete prema cienama glavnijih vrstih sa postotcima, koji se pribrajaju jedno strukom iznosu polag pril. D) š. z. — - —- -»-J . -^— — — o Posredna šteta po 1 m´ drva Cieiia > od koja se pribraja kod plaćanja za "u. m 1 m´ Opazka sposobna g 3 os > jedan i pol dvostruko dva i pol puta -a ´3 za K fil. K fil. 7o K fil. /o K i fll. > ´ 1 _ 9 Ciepanje 17-7 ) ! 35-5 53 I. 8 — Gradju 1 60 20 3 20 40 80 60 3 20 Ogriev 50 ) 100 f ´^ 150 8 — Ciepanje 16-6 \ 32´2 49-8 11. 7 Gradju 1 33 19 66 38 f ^ 99 57 ´2 66 Ogriev 50 . 100 150 o 7 Ciepanje 15-1 30-2 45-3 III. 6 Gradju 1 06 17-5 12 35-18 62 5 ( ^ 2 12 Ogriev 50 100 150 o 6 Ciepanje 13 26 39 IV. 5 Gradju 80 16 \ 1 60 32 40 48 ^ 1 60 Ogriev 50 100 150 5 Ciepanje 10-5 1 21 \ ^ 315 V. 4 Gradju 53 13 1 1 06 26 59 39 1 1 1 m 1 06 Ogriev (~ 50 101) 150 ) 4 Ciepanje 8 16-5 24-5 1 VI. 3 Gradju ´— 33 11 — 22 99 33 1— \— 66 Ogriev 5´J 100 150 — — — — — — — Ciepanje 1 Po \ 15-6 1 31-15 |46-3 Gradju J priečno — — — — ) — —i — — — — Ogriev — — 50 — — 100 — —iIP.O J bukva 15 — Ciepanje 8 \ 16 24 i I-13 Gradj u [ 1 20 9 40 18 60 27 50 1 ^ i i! 40 Ogriev 100 150 13 40 Oiepanj e 7 1 14 21 I.r. 11 40 Gradju 1 1 00 8-5 00 17 00 25-5 1 ^ r 2 Ogriev 50 100 150 o 11 80 Ciepanje 6-5 \ 13 19-5 III. 9 80 Gradju 80 8 60 16 40 24 f ^ 1 60 Ogriev 50 100 150 10 20 Ciepanje 5-5 11 16-5 o ) [ 1 IV. 1 9 80 Gradju 60 7 20 14 80 21 1 60 Ogriev 50 100 160 8 60 Ciepanje 4-5 9 14 V. 6 60 Gradju 40 6 80 12 20 18 ^-:> 80 Ogriev 50 ir 100 [ 1 150 7 Ciepanje 8 1-i ^ 1 VI. 5 Gradju j — 27 5-5 ! 1 54 11 ( — 81 16-5 54 Ogriev 50 100 100 1 — — Ciepanje — — — — — 1 Po 1 6-6 113-24 1 19-8 Gradju [ priečno Ogriev 50 100 150 ) jela |
| ŠUMARSKI LIST 1/1904 str. 22 <-- 22 --> PDF |
20 —^— tn O Posredna šteta po 1 m´ drva a Ciena od koja se pribraja kod ilaćanja > 1 m´ Opazka sposobna a o3 jedan i pol dvostruko dva i pol puta TS TS za >m > CD 1 02 K. ^ fil. K. ;fii. /o K. fil. /o K. fil. /o i 32 Ciepanje 1 4 1 7-5 1 12 I. 24 Gradju 20 5 40 10 60 15 2 40 Ogriev 50 100 150 1´ 28 80 Ciepanje 1 4 1 7 11 II. 21 60 Gradju 00 5 — 9 ( — 14 2 Ogriev 50 100 150 ]´ h 1´ 0 25 60 Ciepanje 3 1 6-2 1 9 III. > 19 20 Gradju \-80 4 1 60 8 2 40 12 1 1 60 Ogriev 50 100 150 o< 22 40 Ciepanje 11 3 11 5-4 1 8 IV. 16 80 Gradju -60 4 1 20 7 80 11 -tJ 1 20 Ogriev 50 100 1´ 150 I 1 02 19 20 Ciepanje 2 4 6 V. 03 14 40 Gradju 40 3 80 5-5 20 9 80 Ogriev j 50 |- 1 100 ]r 150 " 16 Ciepanje 2 1 H-4 5 \ U — . VI. 12 Gradju M .— 54 Ogriev 27 2 54 4-5 81 6 ) 50 100 150 J 1 —1 3-2 — -— — Ciepanje Gradju ] Po \ priečno 1 6-4 1 9-6 — — Ogriev 50 100 150 J hrast — — — — — — — 1 Popriečno Ciepanje — — — —1 8-5 — —] 17 —125-5 1 bukva Gradju j - jhrast i jela — — — — — — — — Ogriev 50 100 i150 j zajedno Time što dolazi povišica i k izrazu jednostruko sa 20 ,0 udovoljava se ujedno previšnjem riešenju i odnosnoj okružnici gore pomenutoj, jer je i bila svrha toj preinaci §. 3., da se posredna šteta već kod jednostrukog iznosa povisi. Kad je već povišena kod § 3., može se iz istih gore iztaknutih razloga povisiti i kod drugih §§. Dakle uz jednostruko se imade svagdje dodati 20´´o; mjesto »poldrugiput« ima biti: »jednostruko sa 307o; ^ mjesto dvostruko : jednostruko sa 40´´o- (Za obračunavanje u Krajini prema gornjem previšnjem riešenju stoji: 1. za poldrugiput: jednostruko više 20°´o; 2. za dvostruko: jednostruko sa povišicom 30%; 3. za dva i pol struko: jednostruko sa 40´´:o). |
| ŠUMARSKI LIST 1/1904 str. 23 <-- 23 --> PDF |
— 21 — Kod računanja olahkoduje se posao, ako su čimbenici je dnostavni, a time je i tome doskočeno. Osim toga polučiti će se time, da ne de štetočinci pladati za ogrievno drvo 100 i ISO^j^ posredne štete, kad to ne pladaju za gradjevno drva, ved de pladati 30"|o odnosno najviše 40´´[„. Za sve vrsti drva biti de jednaka povišica u postotcima i umjerena, da ne de oblasti nazirati u zaračunatim iznosima, da sumovlastnici zabtievaju dvaput i dva i pol struku vriednost, s bog česa se ne brinu za utjeravanje dužnih šumskih šteta, jer drže, da su to zbilja sve dvostruki iznosi, a kad tamo, to se dogadjalo samo kod ogrieva, i inih u §. 4, 5, 7, 8, i 9 pril. D) navedenih oštećenja, dočim kod gradjevnog ili tvorivog drva bio je i dosada tek neki postotak posrednom štetom. I laiku pako biti de po gornjim postotcima račun shvatljiv. Razumieva se, da se tada nit oblovina, kojoj je ciena po komadu, ne treba u metre pretvarati rad izračunavanja posredne štete, ved se posredna šteta prema cieni i zadatku u postotcima iznese i jednostrukom iznosu pribroji. Cienik sam imao bi se svakih pet godina izpraviti tako: da stari cienik ostane radi nuzgrednih vrstih kao basis; zatim, da se prama kupo-prodajam od posliednjih pet godina ustanovi poprieČna ciena glavnih vrsti, koje sa tada u eieniku izprave, te prema izpravljenim cienam glavnih vrstih u razmjeru, da se izprave sve ostale nuzgredne i savezne vrsti i ciene. T. j , cienik za obračunavanje šteta imao bi se temeljiti na kupoprodajnim cienam, od kojih bi se prema gore ustanovljenim postotcima imala obračunavati posredna šteta.* Mijo Krišković, nađšumar. * Biti će nam drago budemo li o tom predmetu još koju iz kola naših stručara čuli; ako ne, osvrnut ćemo se i sami na misli u ovom predlogu iznesene. Dređnićtvo. |