DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1903 str. 46 <-- 46 --> PDF |
— 628 — Drugačije je tomu u nekim prigodama, kao primjerice za oluje, jer tada se predteČa kondensacije širi i razvija u doljnim slojevima atmosfere. Malo je teme u uporavljenoj meteorologiji, preko koje se toliko piše i razpravlja, koliko o uplivu šume na oborine, pa ipak dosadanjim proučavanjem ovo pitanje ostalo je neriešeno. Eazlog tomu nalazi Dr. Sclireiber u tom, sto se nije obzir uzimao na prigode, u kojima je silno, pravilno i slučajno mienjanje u oborinama nastajalo, a koje je sigurno od promjene šumskog stanja neodvisno, da zato stojimo pred zapletenim problemom, da ne možemo djelovanje jednog nit drugog faktora na čistac izvesti, pa zoto da bi se ovo pitanje kraju privesti imalo po strogoj metodi matematično plijsikalnira znanostima. Dosadanja šumska opažanja u tom pogledu ne podaju valjano uporište k riešenju toga pitanja. U tu svrhu bi se morala što više u unutarnjosti šume na dovoljno velikim čistinama urediti kišomjerne postaje i u obde postaje za mjerenje oborina. Sa kišomjerima pako postavljenim pod krošnjama drveća, ustanovljiva se samo ona množina oborina, koja nije na samoj krošnji zadržana i koja nije mimo odcurila. Tako je ustanovilo, da se po prilici u tako postavljene kišomjere, t. j . na tlo pod krošnjom drveća, od pale oborine u bukvicima 16—907o, u omoricima 73 — 787o, u boricima 66—7o7o i u porastlinama od ariša do 857o ukupno vode sabere. Dr. Sehreiber sumnja, da dosadanji sistem dvogubili postaja vodi k svrsi i k riešenju pitanja glede upliva šume na vrieme. Postaje se bo uredjuju blizu ruba šume, dočim bi svrsi valjda više odgovaralo, da se uredjuju na središtu u većim šumskim komplexima, da se preduzimlju prispodabljanja sa ukupnim opažanjem vremena, ter tvrdi, da je prigodom oborina to absolutno i nuždno. Predmievati se može, da silesija lišća velike množine vode izparuje što obilje kiša prouzroČuje, no vodene se parne mno |