DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1903 str. 11 <-- 11 --> PDF |
— 593 — Oko 9 sati izletnici su se malo zaustavili, da malo odahnu i nešto založe, pa da odmah nastave dalje pješice svoj put, koji ih je vodio baš kroz samo srce »Crne gore«, a izpod sjevernoga obronka »Javornika« (vrh 1480 m.), »Bobije« (1390 m.) i dalje na »Duboke vrčelce« sve bliže »Klekovaei«. Izletnici bili su sretni, da nije bilo kiše, jer se je išlo stazom po traci doskora izgradit se imajuće pruge ; po kiši, ili iza kiše, taj bi put bio ne samo težak, ve6 gotovo i pogibeljan. Na tom se je putu moralo često prelaziti preko izvaljenih stabala i takovoga kamenja, kakovo narod u našem Gorskomu kotaru »škrapama« zove. Na tom putu nisu izletnici nikoga sastajali, samo bi na nekojim mjestima ugledali radničke kolibe — kladare — ali još prazne, sagradjeue ove godine, koje de se odmah nastaniti, čim se sječa ovamo prenese. Hodajuć ovako nekoliko sati stigoše izletnici oko podne do kolibe izpod Klekovače, gdje ih je već čekao gotov ručak, a zvukovi gramophona^ namještenog kraj kolibe, osvjedočili su izletnike o tom, kako su si zapadnjačka kultura i njezini izumi prokrčiti put i u ove prašume Bosne ponosne. Za malo stigli su i zadnji izletnici do kolibe i s veseljem pozdravili domadicu, koja se je poskrbila, da izletnicima i ovdje ništa ne uzmanjka, što je za odpočinak i okriepu nuždno, jer su se, hodajud već više sati po tegotnom putu, dobrano umorili bili. Prem i ne rado, bilo se je izletnicima odmah iza objeda dieliti od ove kolibe, nalazede se u idiličkoj samoći prašume i nastaviti put, al ne samo odmoreni, ved i svi okićeni runolistom natrganim izpod vrha blizu Klekovače. Svakom je naime izletniku ovdje uručena kitica, u koju je bilo uz jelovu grančicu savito po nekoliko cvietova runolista, te divne alpinke i najdražeg nakita smjeloga planinara. Sjegurno de mnogi od nas izletnika još dugo čuvati tu kiticu runolista, da ga sjeda na ugodan boravak izpod silne Klekovače i u obde na liepu ovogodišnju ekskurziju našega šumarskoga družtva. Odavle izpod Klekovače pa sve dalje do Oštrelja put je nešta bolji, te je modi većinom i jašiti, s tog je k ovoj kolibi bilo naručeno kojih dvadeset konja, da na dalnjem putu mogu |