DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1903 str. 6 <-- 6 --> PDF |
— 504 — linu. Vođa, koja se nalazi u gorivu mora se izpariti, a za to je potrebna toplina. Da se 1 kg. vode pretvori u paru potrebno je 637 cal. topline, koja se dakako kod izparenja potroši. (Vodik (H), koji je vezan na kisik (0) kao n. pr. u higroskopnoj i kemički vezanoj vodi (HaO) takodjer ne izgara, ved samo troši toplinu, da se i ova voda izpari. Samo onaj vodik izgara i stvara toplinu, koji nije na kisik vezan. Težko je dakle iz sastava proračunati gorivu vriednost. Količina topline, koja se gorenjem razvija, proporcionalna je količini kisika, koja je nuždna, da može gorivo podpuno izgorjeti. Na toj činjenici osniva se Berthier-ov način odredjivanja kvaliteta goriva. Ako nam nije stalo za teoretski efekat topline, ved lih da saznamo za onu količinu topline, koju zaista možemo izrabiti izgaranjem drva, tad činimo pokuse tako, da stalnu količinu drva spalimo pod parnim kotlom te mjerimo množinu i temperaturu stvorene pare. Na taj se način dobiju brojevi, koji se od prijašnjih nješto razlikuju: drveni ugljen 7000 cal, sušeno drvo 3600 cal. drvo sa 20% vode 2800 cal. i t. d. Naravno je, čim imađe u drvu više vode (vlage) tim se više troši topline na izhlapljenje iste, pa će se i tim manje topline osloboditi, a vriednost goriva je manja. Efekat toplote je kod raznih vrsti drva razan: (uz jednaku količinu vode). specif. topi. efekat cal. C = 100 Grab 3100 28 Hrast ljutik 2400—3000 26 Jasen 3000—3500 24 Javor 3500 23 Bukva 3300—3600 24 |