DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 10/1903 str. 37     <-- 37 -->        PDF

— 535 —


ne može se osovce idi, a pećine sa naklonom od 70—75" pričinjaju
nam se kao da su okomite.* Strmine same po sebi, po
mojem mnienju nisu sretan izraz ili razlog za to, da se šuma
počivajući na njima proglasi š. zaštitnom. Jedanput ne za to :
jer će na znatno j strmini i sječenje na ma kako uzke pruge
donieti šteie po naravni uzgoj šume onda, ako je strmina takovog
jakog naklona, da se težko sjeme hrastovo ili bukovo
u svrhe naravnog pomladjenja na istomu zadržati ne može. U
tom slučaju bi takovo sječenje već podpadalo pod udar §. 4.
š. z. a ne pod udar §. 6. Ako li su strmine pako takove, da
bi obzirom na geološki njihov sastav prietila pogibelj od »popuzina
zemlje« onda, kad bi se šuma na njima stojeća sjekla
na uzke pruge, tad takove strmine ne bi podpadale pod udar
?. 6. već pod §. 19. š. z., pa bi se kao šume zabranite imale
i/.lučiti, a nikako kao šume zaštitne.


Medjutim postaju strmine po šumara istom onda važnima,
kad se one stanu smicati ili odvaljivati.


Dok su one mirne, ili dok na njima nije zaveden takav
postupak šumom, koji bi njihovo smicanje ili odvalivanje prouzročio
— sve je selo zadovoljno.


Mi znamo, da na kosoj ravnini svako tielo o tome nastoji,
da se posklizne. Toj naravnoj težnji strmih naslaga kamenja
stoje na putu dvie zaprieke. Ponajprije nutarnji sastav ili cohasija
kamenja, koja ne dopušta, da se jedan komadić od drugoga
odvali. A onda trvenje pojedinih naslaga, jedne o drugu.
Ta su svojstva osobito potencirana kod vapnenastih pećina i
sbitih pješčenika, tvrdih granita i škriljevaca i to u tolikoj
mjeri, da i nadkrivljenim stjenama onemogućuju puzanje.


Pogibelj nastaje samo onda, ako takove naslage ma s kog
razloga podlizne voda. U tom slučaju smiču se strmine već
pri naklonu od 10—15", dočim se bez toga ili bez skliske
podloge ne bi micale niti pri naklonu od 35—50 stupanja.


" Die geologischen Verhiiltnisse von Grund und Boden. Dr. I. Lorenz-Liburnau.
Beč 1883. 8 kruna. Str. 275.