DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1903 str. 113 <-- 113 --> PDF |
— 491 — već oglašeno, da će doskora izaći. Cim djelo izadje, nabavit ćemo ga i o njem potanje izvjestiti. Pistor, die Behandlung Verungliiekter bis zur Ankunft des Arztes. Izašlo u Berlinu nakladom R. Scliotza. Giena samo 60 filira Kritika ovo djelo vrlo hvali, a kako je još providjeno i slikami, mogli bi preporučiti nabavu istoga svakoj našoj šumariji. Tko naruči 50 primjeraka, plaća po primjerku samo 50 filira. Stoetzer, Waldwegebaukunde nebst Darstellung der Walđeisenbahnen. Ein Handbuch fur Praktiker u. Leitfaden fiir den Unterricht. Izašlo u Frankfurtu n.|M. kod D. Sauerliindera. Giena 6 K. Zeiler, Universal-Holzrechner. Izašlo u Salzburgu kod E. Hollrigla. Giena 4´/, K. Marković, die serbische Hauskommunion u ihre Bedeutung in der Vergangenheit u. in der Gegenwart. Izašlo kod Fricka u Beču. Giena 2 K 80 fil. Verzeichiiiss der neueren u. gangbaren Biichererscheinungen auf dem Gebiete der Forstwirtsehaft und Jagd, nebst einer Auswalil empfehlens\verter Biicher aus ver\vandten Literaturgebieten. Ovaj je popis izašao nakladom knjižare W. Fricka u Beču. Wild-Queisiier, die Kunst des Schitssens mit der Biichse Dobiva se kod Fricka u Beču uz cienu od 4 K 20 fil. Bcissner, Schelle u. Zabol, Handbuch der Laubholzbenemmng. Giena 18 K. Seelliorst, das landwirtschaftliche Versuchsfeld der Universitilt Gottingen. Giena 1 K 40 fil. Promet i trgovina. Noobaziruć se na neke zakasnjele dražbe u brdskim šumama, odnosno na nekoje ponovne takove dražbe, može se reći, da smo obzirom na šumske dražbe u obće u mrtvoj saisoni. Dražbe u hrasticima još počele nisu, a dražbe u brdskim šumama su zaključene, ili bi već zaključene morale biti. Da potonje još ipak sasvim zaključene nisu, razlog leži u slabim dojakošnjim uspjesima istih. 0 uzrocima relativno _ slabih uspjeha dražba u brdskim — jelovim, bukovim i smrekovim — šumama, opetovano smo na ovomu mjestu izvieslili, naglasiv ujedno, da i ne ima nade misliti, da bi ti uzroci doskora prestati mogli. Dražbe u hrasticima počet će istom u rujnu ili najdalje u listopadu, pa se je do sada .marljivo radilo, i radi, na procjenama. Kako će ove izpasti, zanima to u vohke ne samo naše domaće već i strane drvotržce, jer je poznato, da kod glavnih dražba — irivesticionalne zaklade, erara, brodske imovne obćine — ima uz domaće drvotržce i sva sila |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1903 str. 114 <-- 114 --> PDF |
— 492 stranih đrvotržaca; dapače ovi bivaju od godine do godine kod tih dražba sve mjerodavniji, jer im strani znatno jeftiniji kapital omogućuje uspješno konkurirati s domaćim drvotržcima, koji većinom sa skupim kapitalom raditi moraju. Hoće li se već kod ovogodišnjih dražba uvažiti i u ovom našem listu svojedobno objedanjena predstavka naših đrvotržaca, kao i dole navedena predstavka naših dužičara, vidit ćemo. Bilo bi u redu, jer su želje naših đrvotržaca većinom, po našem mnienju, i opravdane. Cut ćemo konačno i to, da li se je i na samomu načinu procjene što promienilo u smislu nekih članaka priobćenih u našemu listu. Da li će se specialno željama naših trgovaca-dužičara — da se što više ograniče prodaje onih čestica, kojih su slabla sposobna u glavnom samo za proizvodnju dužice — udovoljiti moći, teže je pitanje, prem su te želje podpunoma opravdane, jer ima doista još silna zaliha neprodanih dužica. Obzirom na to, da se je trgovačka bilanca i ove godine dalje poboljšavala, naročito što i promet s hrastovim trupcima, rezanom robom i tvorivom dosta živahno teče, pak je samo s francuzkom dužicom vrlo slab, velimo: dobro će se prodavati one čestice, kojih su stabla u glavnom sposobna za trupce i piljenu robu, dočim će se slabo prodavati ona stabla, sposobna samo za dužicu. Kako baš posljednjih mnogo ima, ne ima nade, da će ovogodišnje prodaje osobito izpasti, a dobro bi bilo, da budu izklične ciene umjerene, pa da već jednoć i prestanu žalbe đrvotržaca na previsoke procjene, tim više što takove vrlo visoke i previsoke procjene — naročito u našim prilikama — pravoga smisla ne imaju. R-flektanta na flnu hrastovinu i to ne samo domaćih, već iz ciele srednje Evrope, ima toliko, da se ne treba bojati kakovih komplota; svaki je od njih došao namjerom, da šumu kupi i posao učini, čemu ih dakle previsokim procjenami tjerati u strane krajeve, iz kojih tada mogu oštru konkurenciju praviti našoj domaćoj šumskoj robi. Što se pako daljnjega razvoja prilika naše trgovine s drvom tiče, ne može se, kraj tužnih parlamentarnih prilika, koje u obim polama naše monarkije vladaju, ništa reći. Pitanja, koja bi se već davno riešiti morala, još sveudilj riešena nisu, tako naročito obzirom na trgovačke i carinske ugovore, a o tim ugovorima ovisi tečaj daljne naše trgovine s drvom, koja samo tada cvasti može, bude li joj povoljnimi ugovori eksport u razne zemlje osjeguran. Specialno za šumsku trgovinu Hrvatske i Slavonije pogibeljne su grožnje Francuza, koji vele, da bude li se dala talijanskima — a ne i njihovima — vinima kakova polakšica gleđom na uvoz u austro-ugarsko carinsko područje (dakle zloglasna vinska klauzula ma i prikratom obliku obnovila), da će oni na to odgovoriti visokom uvoznom carinom na drvo, poimence na dužicu. Za |