DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 7/1903 str. 9     <-- 9 -->        PDF

- 315 —
Odpadci pluta izvažaju se ponajviše u Veliku Britaniju.
Godine 1895. izvezlo se ih 1,156.091 klg., nu g. 1898.
4,630,723 klg. Kore od plutnjaka izvezlo za spomenute prve
godine u Francezku 713.147 klg.


U Portugalskoj pluto je poslie vina »najznatnija« roba.
U zadnjih dvadeset godina njegova se trgovina pocetverostručila;
g. 1877. izvezlo se 12,979.420 klg., nu g. 1897.
40,929.502 klg. U ovoj vinorodnoj zemlji potroši se samih
čepova na godinu najmanje 50,000.000 komada! Unatoč ogromnom
izvozu nije ipak ciena takova, kao plutu španjolskomu, jer
nije tako fino i dobro, a drugo što se ne izvaža kao čepovi,
već u pločama. Godine 1897.—-1898. izvezla je Portugalska
89,656.620 klg. a vriednosti od 7,013.503 milreisa (1 M. ==4*
53 marke.)


Velika Britanija dobiva pluto ponajveć iz Portugalske.
Godine 1897. izvezlo se ploča 5,049.000 klg., kocaka 104.000,
odpadaka 7,718.000. čepova 1,524.000 klg. U Veliku Britaniju,
Njemačku, Francezku i Belgiju izvezlo se 2,500.376 komada
čepova, dočim je u Rusiju uvezeno samo ploča od
pluta 2,117.000 klg., a u Savezne države 3,913.000 klg. u
vriednosti od 7.000 milreisa.


Za portugalsko pluto glavna je izvozna luka Lisabon ; sa
zapadne obale u veliko ga izvažaju Oporto i Setubol, sa južne
Faro i Villa Nova de Partimas. Godine 1897. izvezlo se iz
Lisabona 30,000.000 klg. pluta.


Francezka . Po Lameju proizvodi Francezka na godinu
do 6,000.000 klg. pluta u vriednosti od 3,900.000 franaka.
Veći dio potroši zemlja sama obzirom na njezinu razgranjenu
vinsku trgovinu. Champagna treba godimice 750.000 kg.
čepova i toga radi je njezin izvoz medju evropskim zemljama
najmanji, dapače se pluto uvaža u velikoj množini iz drugih
zemalja.


Iz Francezke izvaža se najviše pluta u Njemačku i Englezku,
te se ga g. 1897. izvezlo 212.830 klg. u vriednosti od
1,276.980 franaka. Najviše se ga izvozi iz Bordeauxa, Marseile
i Nizze.