DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1903 str. 5 <-- 5 --> PDF |
— 311 po Dalmaciji čepovi su obična stvar, stvar na oko jednostavna i malo vriedna, ali jer je nepropustaa i elastična, ipak od vanredne ciene. Čepovi su tako nuždni, da se od ukupnoga pluta 907o potroši na njihovu gradnju. Čepovi su postali u španjolskoj pokrajini Geroni. Godine 1760. počeli su u gradiću Blagostera (jugo-iztočno od grada Gerone) od pluta rezati prve čepove, koje su prodavali u veoma prometnom mjestu Beaucaire na rieci Rhoni (medju Avignonom i Arlesom). Kataloncima razširila se ta industrija cielom Spanijom, nu tek je procvala sredinom prošloga vieka i razširila se cielim svietom. Za čepove su prikladne sve ploče pluta, koje su poslije preparacije 22 mm. debele, dočim se od tanjih ploča prave čepovi za ljekarne i parfimei´ije, Čepovi se prave ovako: Pluto se kuha najprije do po sata u vodi i stavlja onda na vlažna mjesta, da se može laglje rezati. Poslije se svaka ploča uzduž razi-eže u tako široke komade, kako će široki biti čepovi. Ovi komadi režu se onda u kocke, a iz takovih kocaka režu se čepovi, što se radi obično rukom, ali i makinama. Jedan radnik može izrezati na dan 2000 čepova, nu makina 12.000—15.000 komada. Fini čepovi, kao što su oni za šampanjac režu se rukom, da se pluto što više štedi. Odpadci makine iznose 45—50"/o> a oni od ruke znatno manje. Kada su čepovi gotovi, valja ih sortirati, sto se radi bilo rukom, bilo makinom, koja će prema veličini za jednu uru razrediti u pretinca 30.000 komada. Poslije sortiranja čepovi se važu ili broje, a ima opet makina, koja za jednu uru izbroji 100.000 komada. U trgovinu dolaze čepovi u »cielim« ili u »polu-balama« u kojima ima 15.000—30.000 komada. Da budu čepovi liepe boje, peru ih prije odpreme u chlorovodikovoj i oxalnoj kiselini ili se vreće dime u sumpornoj kiselini. Danas se grade čepovi u raznoj veličini, od onih, kojima čepimo najsitnije flašice kojega »diha«, do velikih, kojima če |