DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1903 str. 57 <-- 57 --> PDF |
— 303 — De se ublaži´i poboljša loš položaj domaće trgovine sa drvom trebalo bi u prvom redu, u koliko je ikako moguće, ograničiti prodaj e šuma , i to barem za jednu godinu dok se razpoložive znatne zalihe drva ne razpačaju. Kraj toga se ukazuje nužda, da se uzmu u obzir i još neke neprilike, koje tište našu drvarsku trgovinu. Kako je komora već imala prilike da iztakne, tuže se trvotržci neprestano na previsok e procien e koliko erarskih toliko imovno-obćinskih šuma, jer da izklične ciene nisu u skladu sa medjunarodnim položajem drvarskog tržišta. S toga se dogadja, da se mnoge šumske sastojine ne samo ne prodadu, nego da u obće ne bude podnesena nikakva ponuda. Tomu bi svakako trebalo predusresti, i to tako, da se kod ponovnog razpisa dražbe osobito kod starih hrastovih sastojina, koje su sposobne za dužicu, uzme obzir na najveću u obće ponudu ne obziruć se na izkličnu cienu. Bosanska konkurencija djeluje vrlo nepovoljno za našu trgovinu sa čamovinom, i to s toga, što se u Bosni prodaju veliki kompleksi šuma bez javnog natjecanja, a na dugi niz godina Ova okolnost uvjetuje već sama po sebi veoma nizke ciene šumske, koje širom otvaraju vrata investiciji velekapitala i špekulaciji, dakle jakoj utakmici, koju naša trgovina kraj prodaje šuma na kratke rokove, a bez znatnog popusta jediničnih ciena, težko uzdržati može. Bilo bi s toga u obćem interesu trgovine sa drvom, u našoj monarkiji ne samo poželjno, nego i vrlo shodno, da nadležni čimbenici porade, kako se bar na domaćem tržištu ne bi stvarale toli osjetljive potežkoće u razvoju drvarske trgovine, koja je napose za našu zemlju jedno od onih riedkih vrela izdašne privrede. Trgovina sa sirovim štapovima, koji su na medjunarodnom tržištu poznati pod imenom „Congo", kretala se je u prošlogodišnjim granicama u koliko se tiče količine (oko 6 milijuna komada), dočim se je ciena nešto oporavila. Glavna su proizvodna mjesta Karlovac, Krapina i Zagreb, a izvoz je strujao u Englozku, Ameriku, Francezku i nešto u Austriji. Različite viesti Viesti iz kr. šiimarsjie akademije zagrebačko. Od dojduće godine povjereno je predavanje „o zagradjivanju bujica" već prokušanom stručnjaku na tom polju kr. šumarskom povjereniku g. D. Pe tro vi ću iz bujičarskog odieljenja šumarskog odsjeka kr. zemalj. vlade. — Velike geodetske vježbe održane su pod vodstvom g. prof. V. Hlavink ei pridieljenog mu nsistenta g. tleisinger a počam od 22. do uključivo |