DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 6/1903 str. 57     <-- 57 -->        PDF

— 303 —


De se ublaži´i poboljša loš položaj domaće trgovine sa drvom
trebalo bi u prvom redu, u koliko je ikako moguće, ograničiti prodaj
e šuma , i to barem za jednu godinu dok se razpoložive znatne
zalihe drva ne razpačaju. Kraj toga se ukazuje nužda, da se uzmu u
obzir i još neke neprilike, koje tište našu drvarsku trgovinu. Kako je
komora već imala prilike da iztakne, tuže se trvotržci neprestano na
previsok e procien e koliko erarskih toliko imovno-obćinskih šuma,
jer da izklične ciene nisu u skladu sa medjunarodnim položajem drvarskog
tržišta. S toga se dogadja, da se mnoge šumske sastojine ne
samo ne prodadu, nego da u obće ne bude podnesena nikakva ponuda.
Tomu bi svakako trebalo predusresti, i to tako, da se kod ponovnog
razpisa dražbe osobito kod starih hrastovih sastojina, koje su sposobne
za dužicu, uzme obzir na najveću u obće ponudu ne obziruć se na izkličnu
cienu.


Bosanska konkurencija djeluje vrlo nepovoljno za našu
trgovinu sa čamovinom, i to s toga, što se u Bosni prodaju veliki
kompleksi šuma bez javnog natjecanja, a na dugi niz godina Ova
okolnost uvjetuje već sama po sebi veoma nizke ciene šumske, koje
širom otvaraju vrata investiciji velekapitala i špekulaciji, dakle jakoj
utakmici, koju naša trgovina kraj prodaje šuma na kratke rokove, a
bez znatnog popusta jediničnih ciena, težko uzdržati može. Bilo bi
s toga u obćem interesu trgovine sa drvom, u našoj monarkiji ne samo
poželjno, nego i vrlo shodno, da nadležni čimbenici porade, kako se
bar na domaćem tržištu ne bi stvarale toli osjetljive potežkoće u razvoju
drvarske trgovine, koja je napose za našu zemlju jedno od onih riedkih
vrela izdašne privrede.


Trgovina sa sirovim štapovima, koji su na medjunarodnom
tržištu poznati pod imenom „Congo", kretala se je u prošlogodišnjim
granicama u koliko se tiče količine (oko 6 milijuna komada), dočim se
je ciena nešto oporavila. Glavna su proizvodna mjesta Karlovac, Krapina
i Zagreb, a izvoz je strujao u Englozku, Ameriku, Francezku i nešto
u Austriji.


Različite viesti


Viesti iz kr. šiimarsjie akademije zagrebačko. Od dojduće godine
povjereno je predavanje „o zagradjivanju bujica" već prokušanom
stručnjaku na tom polju kr. šumarskom povjereniku g. D. Pe tro vi ću
iz bujičarskog odieljenja šumarskog odsjeka kr. zemalj. vlade. — Velike
geodetske vježbe održane su pod vodstvom g. prof. V. Hlavink ei pridieljenog mu nsistenta g. tleisinger a počam od 22. do uključivo