DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 5/1903 str. 16     <-- 16 -->        PDF

— 206 —


Svrha tom načinu sadnje jest, da se korenje biljke očuva
od svakog trganja, gnječenja i inog oštedivanja; da se živahno
kolanje zraka od i do korenja omogudi, da k istomu lahko
mogu doprieti toplina i vlaga;


da se biljkom pribavi dobro razrahljena zemlja kakovu su
i u razsadnjaku imale;


i da budu valjano pričvršćene, sve da se i nalaze u rahloj
zemlji.´


Ne mogu da dosta prikorim zlu naviku naših rabotara,
koji najradje oko posadjene biljke nogom prigazuju, igrajud
kolo oko nje. Ne samo da time sprieče zračne uplive
u djelovanju, ved oni ogule i samu biljku, odtrgaju i izlamaju
doljne grančice, te im tako od svega rada malo koristi, pošto
se tako izmrcvarena biljka često i posušiti mora. Kad se usuprot
sve upute i opomene, koj radnik od te navike odvratiti
dao nije, stao bi mu ja na nogu, ter ga tako uvjerio, da ono
što njemu nije milo — niti presadnici drago biti ne može.
Tad je bio izlječen.


Kod presadnje skoro svih biljka, a naročito kod smreke
moramo budno pazitt, da biljka ne bude dublje usadjena no
je bila u prijašnjem svojem stajalištu zemljom prekrivena i da
se najdolnje grančice zemljom ne zasipaju, jer de se inače presadjena
smreka posušiti. Kako se ved iz razloga jeftinode kod
proljetnih ogoja obično upotriebljuju na igru vazda spremna
i površna dječurlija te brbljava ženskad, pa jer je nadzor nad
60—80 takovih radnika mučan, to od valjane organizacije
ogojnog rada, odvisi veliki dio samoga uspjeha. Razdielio sam
si s toga razpoložive poslenike kod sadjenja smrekovih
biljka na tri diela. Prvu tredinu tvorili su motikari, koji
su imali kopati sadne jamice: jake žene i mužkarci motici
privikli. Iza svakog motikara postavljena bje sadilja, koja je
imala da biljku za biljkom usadi, idud redom za svojim moti


* Die Pflanzenzucht im Walđe, Dr. H. Furst. Berlin 1880. Die neue Pflanzungsmetliode
im Walde. M. Kožešnik Wieii 1888. — Ein Mahnruf dem Forstkultivator.
M. Kožešnik. Wien 1890. — Forstkulturen. C. Urft´. Berlin 1898.