DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1903 str. 3 <-- 3 --> PDF |
m^mmmm um^^kt Br. 3. u ZAGREBU, 1. ožujka 1903. God. XXVII. Uvrstbina oglasa: za 1 stranicu 16 K.; za ´/a stranice 8 K.; za Va stranice 5 K. 20 fil.; za ´A stranice 4 K. — Za višeltratno uvrštenje primjerena popustbina. Bi li bilo vriedno i strane vrsti drveća u našim šumama gojiti? Obde je poznato, da ima u našim parkovima, a u još vedoj mjeri po drugim srednjo-evropskim parkovima dosta eksemplara stranih vrsti drveća. Ima ved i ovakovili vrlo starih stranih stabala, koja su svim nepogodama odolila u ovoj svojoj novoj domovini, te se može redi: naše im zemljište i klima u svakom pogledu prija. Osobito od kako je odkrivene Amerika, stalo se je po parkovima srednje Evrope u velikoj mjeri gojiti eksotično drvede, poticude naročito iz sjevernijih država Združenih Država Sjeverne Amerike. Najviše se je u tom pogledu učinilo tečajem 18. stoljeća, prije velike revolucije i velikih vojna Napoleonskih. Vanredni luksus, koji je u to vriema vladao na dvorovima ne samo vladara već i raznih velikaša, doprinjeo je vrlo mnogo k tomu, da su se pojedinci upravo takmili medjusobno, tko će u svojem parku što više i što ljepših eksotičnih stabala uzgojiti. Gojed tako razna eksotična stabla, steklo se je i znatno izkustvo. Vidilo se je, da se mnoga stabla gojiti ne mogu ; ili, ako suneko vrieme — godine ili čak decenija — dobro uspievala, ipak su konačno našoj klimi podlegla : nasuprot su druge eksote ne samo u mladosti liepo napredovale, več su se nakon mnogih decenija izrasla u tako krasna stabla, da se i s onima u pravoj svojoj domovini u svakom pogledu takmiti mogu. |