DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1/1903 str. 8     <-- 8 -->        PDF

u oraha. Obično su pupovi cunjasta oblika, a razne veličine.
Najuglednije pupove ima divlji kesten i nekoji borovi (crni
bor). U većine našega drveća pokriveni su pupovi ljuskama
naličnim organima, koji nisu ino, već branila onoga lišća, koje
de se razviti iz pupa. Poredjaj ovih ljusaka jednak je položaju
lišća u dotične vrsti drveta. Brojem, oblikom, veličinom i
bojom pupovi su razliČni.


Odrežemo li pup od divljega kestena i primimo li ga prštim
a^ razabrat ćemo, da se liepi o prste i toga se radi ljusaka
ne drži kiša, snieg, rosa, mraz, već se osklizne i tako
pup očuva od njihova štetna upliva. Razrežemo li takav pup,
zagledat ćemo u nutrinji gustu pustenu naslagu, koja pup takodjer
Čuva od pozebe. Ima i takovih ljusaka na pupovima
koje su dlakave ili pustene, a i takovih, koje su baršunaste.
No imadu pupovi i drugih branila; to su preostale petlje lista
ili možda i zaostali priperci (Nebenbliitter) kako to vidimo u
mnogih Komušarka (Leguminosae) n. pr. u negnjila (Laburnum
vulgare; Goldregen).


Ako je pup »gol« t. j . ako ne ima ljusaka, onda čuvaju
mlade listiće guste dlake ili pust, kako to n. pr. vidimo u
trušljikovine (Rhamnus Frangula; Faulbaum). Dogadja se, da
ljuske samo dolnji dio pupa pokrivaju, dočim je gornji dio
»otvoren«. Takove pupove ima n. pr. jorgovan. Razrežemo li
pup, vidit ćemo, da su mladi listići u pupu tako složeni, da
po njima možemo odrediti i pojedinu vrstu drveta. U hrasta,
lipe, trešnje, ovijaju srednje rebarce, dočim su se u bukve i
jalše priljubili i postraničnim rebarcima. U topola mladi su
listići smotani, u vrba natražke smotani i t. d.


Kada se pupovi razpucaju, odpadnu obično ljuske, ostavljajući
na podini mladice uzku, ali jasnu zarasticu, nalikujući
fitiu kolobarcu. Ako su ovi kolobarci, kao u bukve i grabra
brojni, označuju jasno godišnji Ijetorast. Nutarnje se ljuske kadkada
izduljuju, pak se zazelene, kao n. pr, u javorova^


1 G. Hempel i K. Wilhelm: Die Biiume und Straucher đes Walđes in
botanischer und forst\virthscliaftlicher Beziehung, p. 7.