DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1903 str. 10 <-- 10 --> PDF |
onim užasnim Bielim stjenama u Velikoj Kapeli kod Jasenka, naročito u potresnim ponikvama, što leže »pod tisom«. Prezanimiva je ste strane za šumara i Mamulska snježnica u Smolniku kod istoga planinskoga sela. Izmedju Modruše i Drežnice, u šumi Sopaži, leži istoimena ponikva i snježnica u kojoj ima vječna sniega. Ova je ponikva tako duboka, da se u njoj čovjek jedva vidi; 30—40 m. visoke jele izgledaju kao grmovi, a stvorila ili je takovim orijašicama takodjer čežnja za svjetlom bez kojega im ne ima života. Drveće, koje u mladosti lagano raste, kao jela, smreka, bukva, grabar, lipa, nisu spram sjene osobito osjetljivi, pa im ona dapače u normalnim prilikama i prija. Drveće izbija nekoliko godina sve to duljim Ijetorastima, dok postigne svoj vršak, kada godišnja duljina mladica počme padati. Najveći prirast pada kod pojedinih vrsta u razne dobne periode. Bor stvara 17—52 cm. duge mladice od svoje 16 — 30 godine, smreka od 21—50 godine, izbijajući mladicama, koje budu 28—60 cm. duge, dočim poraste jela od 20—85 godine 24—50 cm. Bukva postigne svoj maximum od 25 — 45 godine, stvarajući mladice, koje budu 30—65 cm. duge. Da veliku periodu što bolje objasnimo, podajemo skrižaljku 0 prirastu nekojega drveća iz Biisgenove knjige po R. Hartigu. Starost 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120130140 1 1 lili Vrsta Godišnji prirast u milimetrima- Bor 376 440 534 408 314 25! 251 157 157 157 126 63 Smreka 188 450 520 451 459 289 23^ 173 170 119 50 Bukva ^82 471 376 376376 345 157 126 126 110 78 63 3 (Maksimalni brojevi štampani su krupnije.) Kada prirast mladice počme padati, upliva to na oblik krošnje. Dok se snažne mladice razvijaju i rastu u duljinu, nije krošnja drveta zatvorena. Malo po malo ona se krutim svržima i granama širi. |