DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1902 str. 4 <-- 4 --> PDF |
722 U vodi topive sastojine ´ 0-02 0-02 0-02 0-02 željezni oxyd . 0 92 0-56 1-12 1-42 željezni oxydul 0-16 0-57 0-15 — aluminiov oxydul tragovi 1-26 1-26 1-77 vapno 5-78 5´31 9-06 7-55 magnesia 0-77 0-75 0-48 0-35 ugljična kiselina 5-49 5-35 7-73 6-33 Sumpornom kiselinom izlu čena ilovača 0-73 0-65 0-36 0-67 U solnoj i sumpornoj kiselini zaostali neizlučeni piesak 84-86 84-98 79-13 81-31 Ukupno 10000 100-00 100-00 100-00 Ugljično-kiselo vapno . 10-32 9.48 16-17 13-48 Ugljično-kisela magnezia 1-62 1-58 1-01 0-75 Ugljično-kiseli željezni oxyd 026 0-92 0-24 trag Ukupna sadržina kalija 1-14 1-45 1-23 1-06 Fosforna kiselina trag 0-05 0-08 0-06 Eadi svoje finoče jest Deliblatski živi piesak od svih europejskih pjeskulja najplodniji. Za vedra neba i tišine ugrije se gornja površina živog pieska znatno, dosegav ljeti temperaturu od 35—40" R., nu jer je piesak sam po sebi loš vodid topline, to ta vrudina ne prodire duboko u uutrinju, več žarenjem ugrijava doljne naslage zraka. Čim sunce zadje, pada toplina gornje naslage pieska rapidno, pa razlika danje i noćne temperature iznaša u ljetu po 20» R. Kako vrućina, tako ne prodire s istog razloga niti zimska smrzljavica duboko, pa temperatura pieska zimi u dubljini 10—12 cm izpod površine nikada izpod ništice ne padne. Padajuću kišu upija i propušta u doljne slojeve piesak vanredno brzo tako, da se i za dugotrajnih kiša na pieskuljah nikada mlake ne stvaraju. Medjutim je isti taj piesak i za |