DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1902 str. 30 <-- 30 --> PDF |
— 748 — Ciene obruča sa sita u haromszekskoj županiji bile su god. 1898. n. pr. sliedeće : Obruči za sita i rešeta, 8 pednja (1 pedanj = 220 mm.) dugački i 6" (138 mm.) široki, stoje danas po paru 9 K., dočim im je ciena bila u prijašnjima godinama 5"6 K. Slično je kod ostale takove robe. Ciena je ove robe u zadnjim dvim godinama u obče sa 30—40Vo poskočila. Uza sve to nisu u stanju ondješnji domaći obrtnici ovu robu uslied skupoće drvnoga materijala kod kuće izradjivati, već su prisiljeni, da u susjednu Eumunjsku idu, te ondje takovu proizvadjaju. Kakav je bio inozemni promet naše domovine u pogledu ove robe, to možemo iz te okolnosti prosuditi da smo god. 1898. — 3543 q., u vriednosti od 106290 K. uvezli, a samo 626 q. u vriednosti od 20.650 K. izvezli, koji je naš izvoz 107o vriedniji, od onih iz Kranjske importiranih obruča. Proizvadjanje šindre, prilično je kod nas razvijeno, nu prem za tu svrhu dovoljnoga materijala imademo, ipak se uvozi u zemlju znatna množina šindre iz Galicije i Bukovine. Glasom statističkih podataka inozemnoga pi´ometa izvezeno je šindre god. 1898. u vriednosti od 637.000 kruna, ili po prilici oko 21.232 hiljada komada. Na koji način bi se proizvodnja šindre povisiti dala ? U prvom redu bi morali dobavu surovina olahkotiti, u koliko se ista u još bolje svrhe ne bi upotrebiti dala. To bi osobito u onima od prometa udaljenim okolicama moguće bilo. Osigurajmo nadalje po mogućnosti jeftine vozarine prama spomenutoj austrijskoj konkurenciji, kojoj jeftini materijal te manji indirektni porez omogućuje, da se kod nas natjecati može. Konačno bi od potrebe bilo, da se razdioba radnja te unovčivanje na temelju poduzetničkog posredujućeg sustava ustroji. Mi smo u ostalom toga nazora, da će se proizvadjanje šindre, akoprem bi i uz sadašnji potrošak mnogo hiljada ljudi svoj |