DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 11/1902 str. 70     <-- 70 -->        PDF

— 712 -
Izvoz dužice u zemlji konzumeije u godini 1901. iznosio je
45,210.751 kom. prema 42,4v37.201 kom. u god. 1900., te je prevaživao
izvoz predprošle godine za 2,773.550 komada. Ova povoljna pojava u
trgovini sa ciepanom bačvarskorr: gradjom ima se dakako zahvaliti
dobroj berbi, te usljeđ ove nastaloj velikoj potrebi dužica u Francezkoj,
kuda je od ciele izvezene količine 43,478.394: komada izvezeno i to u
Borđeaux 23,027.901, u Gelto 14,709.455, u Marscille 4,065.811 i u La
Nouvelle 75.227. Na cielomu ovomu izvozu u Francezku participirala je
Slavonija sa 21,860.000 komada.


Uz francezku dužicu nalazila je prošle godine i njemačka bačvarska
gradia vrlo dobru i unosnu prodju. U veličini od 100
akova na više, nema u Slavoniji na skladištu ništa, sve je razprodano,
isto i škart-roba od 1 do 12 akova.


Giene bačvarskoj gradji ravnaju se prema veličini. U god. 1901.
gladko su prodavane dimenzije: ´/.^ ak. od K. 1 56 do K 2´80; ´´/i ^^


K. 2-40 dd K. 3-20; 1 —IV., ak. K. 2 90 do K. 3-80; 2—2´/, ak. K.
2-80 do K. 3´50; 3—3´/, ak K. 2-70 do K. 3-20; 4-6 ak. K. 2-70 do
K. 3-30; 7—8 ak. K. 2-40 do K. 2-80; 9—13 ak. K. 2-20 do K 2-70;
14_38 ak. K. 2-40 do K. 280; 40—100 ak. K. 3-— do K. 3-40;
preko 100 ak K. 3´60, sve po jednomu akovu za duge i za dotičnu
veličinu bureta potrebita dna.
Drvo za gorivo nalazilo je kao svake, tako i prošle godine
osim domaćega potroška još prilično dobru prodju u su.sjednoj madjarskoj
županiji bačkoj, kuda je izvezeno oko 150.000 metaro bukovog
i grabovog gorivog drva. Ciene bijahu prema slaboj zimi još dosta povoljne.
Za grabove i bukove cjepanice prve vrsti plaćalo se K. 5 do
6 za prostorni metar postavljen na željeznicu u vagon. Oko 60.000
prostornih metara bukovih cjepanica prve vrsli odvezlo se je parobrodom
u Budimpeštu.


Drvo za proizvadj anj e tanina, priredjuje se iz odpadaka
izradjenih hrastovih šuma. U spomenutu svrhu priredi i u četiri tvornice
tanina preradi se preko godine oko 1,200.000 prostornih metara
hrastovog drva. Za održanje ove specijalne industrijske grane u Slavoniji,
moralo bi se od strane pozvanih taktora strogo bditi nad tim, da
se odpadci od prodanih i u tehničku gradju izradjenih hrastovih šuma
u nikakovu drugu svrhu ne upolrebljuju, osim za tvornice tanina.
S toga bi bilo shodno, da se ti odpadci i u buduće kao i do prije u
državnim šumama izravno tvornicami tanina prodaju, jer ove su prema
tvorničkoj uporabi tih odpadaka svakako u stanju, da iste i bolje
plate. Kupci, koji ove ođpadke kupuju kao gorivo drvo, običavaju
naime i onako, kako je to već u više slučajeva bilo, ta drva poslie uz