DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1902 str. 26 <-- 26 --> PDF |
— 668 — otvorena bila, u jednom selu radilo je- i 400—500 bačvara, dočim se danas s time samo 15—30 osoba bavi, ali i ovaj broj rapidno pada. Nekadašnji glasoviti havaljski bačvari (ž. Haromsdk), osim nekojih iznimaka, već^svi preko granice u Rumunjskoj rade tako, te je ono selo, koje je prije dva decenija godišnji promet u iznosu od 200.000 K. izkazati moglo, god. 1898. samo za 5400 K. robe odpremilo. I u selu Papolca je bilo prije do 100 bačvara. God. 1898. za vrieme mirovanja poljskih poslova, samo je njih 15 radilo, a godišnji proizvod od 40 vozova obaljen je na 5—6 vozova. Privreda kod izradjivanja obruča za sita, još je lošija u onđješnjoj okolici. Sve dotle, dokle su na spomenuti način za ovu svrhu sposobno smrekovo drvo sa finima godovima takorekud badava dobivali, kada su uz šumsku, na jedno stablo glaseću šumsku doznačnicu višeputa mnogo takovih liepih stabala poharali, imali su liepe privriede. Sada za oto sposobno drvo većim dielom iz rumunjskih prašuma dovažaju. Kolarski obrt takodjer ondje nazaduje. Za tu svrhu sposobnoga drva imade još, ali uslied zatvorenja rumunjske granice manjka tržište za ove proizvode. Za zalihu točkova za karuce kudni obrtnici i 20 K. postignu. U slučaju unovčenja robe jedan Sikulac — za vrieme mirovanja poljodjelstvenoga posla — kod 12 satnoga dnevnoga rada, 1-2—2-0 K. zasluži. Mora se u obće primietiti, da intenzivnost zanimanja domaćega obrta redovito ^od uvjeta unovčenja, te od toga zavisi, mogu li se u obće time ondješnje dnevne nadnice postići. Tačke (sa okivanjem) po komadu, u toj se okolici prodavaju za 5´6—6"0 K., koja ciena je previsoka, ako u obzir uzmemo to, da ista niti kod velike prodaje (po 100 kom.) u glavnom gradu nije veća. Ciena iz ciepane bukovine izradjenih tačka (bez okivanja) samo 2*0—3´6 K. iznaša. U aradskoj županiji plaća se za jedne tačke 3"6 K., u peštanskoj 7*0—9*0 K. sa specijalnom formom i veličinom. |