DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1902 str. 7 <-- 7 --> PDF |
— 525 — Isto su tako segregacijom državnih suma nastale imovne obćine, te je usljed toga za ´A površine manje za uživanje, nego li što je u prijašnje doba bilo. S tim okolnostima i činjenicama danas računati moramo, jer druge nije! Nakon provedene segregacije, nije bilo u početku »šumskih šteta«, jer su postojale zadruge i naroda je malo bilo. Peći bilo je tada u polovicu manje nego li danas! ´ Pogledajmo mi danas naša sela. -— Sve su zadruge razdieljene; od jedne stare zadruge proizašlo je množtvo kuća. A sve kuće trebaju drva! K tomu dolazi i ta okolnost, da imademo u Hrvatskoj i Slavoniji množtvo naseljenika, koji prije u računu ni bili nisu. A Boga mi, i oni ne mogu bez drva živiti! Dokaza jasnijega ne trebamo, već taj, da je i pomnožanje naroda i njihovih kuća krivo, da nam danomice »šumske štete« rastu! To je rekao bi jedini razlog, da »šumske štete« u obce rastu, na propast i štetu šume, i racionalnog šumskog gospodarstva ! Mi želimo obratno, t. j . da što manje »šumskih šteta« bude! — To je želja svakoga prijatelja našega naroda; to je želja svih zvanih faktora današnje uprave; to je želja svih šumovlatnika; a napokon želio bi i sam narod, da se tome teretu (takorekući novoj vrsti poreza) što prije otme. Jest želi i narod, jer mu je plaćanje »šumskih šteta« .dozlogrdilo. Tu zadaću težko je riešiti, t. j . onako, kako naša hrvatska poslovica kaže, »da bude vuk sit i koza ciela«. Šumske štete jesu — kako rekosmo, a svakom je to dobro i znano — na uštrb racionalnom šumskom gospodarenju. S toga valja, da mi šumari nastojimo, kako da ovoj rak-rani, na put stanemo! Mi smo u prvom redu zvani, da prigodom uredjenja ili revizije šumskog pospodarstva na to pazimo, da »gorivni drvni etat« bude što veći; da se narodu namakne što više goriva, da ne bude prisiljen krasti i šumske |