DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1902 str. 41 <-- 41 --> PDF |
— 559 — I tercijerna formacija rasprostranjena je takodjer mnogo kod nas. Za doba one formacije otvorile su se sve naše visoke planine, i postale granitoidne, trahitoidne i druge stene, pa i serpentinske, kojih tako mnogo ima u južnom, jugozapadnom i severnom delu Srbije. U sastav prvobitnog zemljišta dolaze ove vrste kristalastih škriljaca kao: gnajs trahitoidni, granitoidski i amf ibolitski, amfiboliti, mikašist, tankišist, filiti kvarcit, mermeri i grafit. Od jezerskih i šljunkovitih nanosa, šljunka i gline, poslednja je formacija kvaterna. Posle pravi les, diluvijalna glina sa slatko vidnim pužićima i školjkama; živi pesak, pesterski nanosi, treset, bigar, i aluvijalni nanosi. Najviše aluvijalnog nanosa ima po ravnicama, rečnim dolinama duž Save, Dunava Timoka i njihovih pritoka. Najveće aluvijalne ravnice kod nas jesu: Mačva, kraj Drine i Save, Kolubarska ravan, Pomoravlje i Timočka dolina. Prostorije ove formacije najviše su zauzete zemljoradnjom a samo na podvodnim i močvarnim mestima, podižu se vrbaci, topoljaci, jošja i lužja. Kroz mnoge vekove trošile su se i raspadale raznovrsne stene na površini zemljinoj usljed neprestane promene temperature i drugih fizičkih sila, sa biljnim otpacima stvorio se na površini brda, gde deblji gde tanji sloj meke zemlje, zemljina pokorica t. zv. živica, koja je vrlo pogodna za porast i razvitak biljnog sveta, a naročito šuma. Neizmerne prostorije zemljišta, koje su postale od silikatnih, kristalastih stena, odlikuju se bujnim i raznovrsnim biljnim svetom, prostranim šumama i auvatima, češćim živim izvorima, većom i postojanijom vlagom, i manje krševitim brdima. Na krečnim zemljištima, koja zauzimaju većim delom istočni kraj naše zemlje, a i u zapadnom delu znatne prostorije, šume su redje, suvati slabiji, brda često krševita i goletna, živica plića i suvlja, izvori redji ali bogati vodom, rečne doline ždre |