DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1902 str. 33 <-- 33 --> PDF |
— 551 — prve godine dobiva klica (biljka) hranu iz sjemena (reserva). Mnogi se pritajio, tek nikao, radi mršavosti gornjega sloja nije mogao napredovati, dok mu se nije dublje korjenje razvilo. I tako imademo danas mladih sastojina, gdje se sedam vrsti bori za obstanak: bukva, grab, hrast, smreka, bor, breza (ili topola) i iva. Bor je dakle posve suvišan bio, suvišan toliki trošak dobave i saduje, i ine neprilike. Gledam jednu 27 godišnju branjevinu. Tu je hrast i bor. Hrast je dosegao 20 cm. u prsnoj visini, a bor do 18 cm., a popriecna visina do 9 m. ali vedinom je bor već na 2 m. razgranjen u podobi lire, nekim slučajem ostao bez vrha, pa se postraoe grane razvile i tjeraju u vis. Medju time ima i tankog hrašća oko 2 cm. prsnog promjera, koji je očevidno posije sadnje bora potjerao, i bori se sa borom, i sasma liep. Taj bor je bez svake vriednosti, i kod prve prorede valjati će ga izsjedi, da nam ostane liepa čista hrastova sastojina. A takovih branjevina imade više. Neznam, je li bi se mogao ikako ovdje opravdati nazor, da je bor zato dobar, što brzo raste i daje nam u kradoj dobi veću drvnu gromadu (makar samo za podmirenje potrebe na gorivu putem prorede bilo), nego ikoja druga vrst. Kod ovog poslednjeg slučaja bacio nam je hrast u nazadak — onaj od 2 cm. debljine — i ne može ga nikako nadomjestiti. S toga boru nema mjesta kod nas nigdje, osim ako je tlo, koje se imade pošumiti doista mršavo, da je uspjeh svake druge vrsti dvojben, a to se pozna po vegetaciji, jer je slično vezanim pjeskuljam, ništa na njemu čestita ne raste doli trava, kao : Euphorbia, Festuca, Thymus, Cytisus(!), Centaurea, Potentilla, Arrundo, Triticum repens, osobito Carex i dr. Jer bor se kod nas ne smije kultivirati radi njega samoga, već radi stojbine, i kad nam bor, tamo, gdje smo ga morali saditi, tlo popravi, ne ćemo više na onom tlu bor saditi, ved drugu vriedniju ili potrebniju vrst. Rekao sam: »morali saditi«, jer nam druga vrst ne bi bila mogla stvoriti sastojine. Reklo se je, da se bor sadi : jer da brzo raste, da lahko uspije, i da mršavo tlo množinom četinja popravlja, a negdje |