DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1902 str. 28 <-- 28 --> PDF |
— 546 — užitnik (izim iznimakah) samac na gospodarstvu, a da ima i takovih, koji nemaju ni voznog blaga itd. Zadruge imale su dosta voznoga blaga i svojih članova, koji su se u jesensko i zimsko doba lahko mogli baviti dovozom gorivih drva. »Danas to ne ide tako!" U udaljene sječine treba brzine radi idi sa konjima, a ne volovima. Koliko je predjelah, a i pravoužitnikah, koji konja ni ne imaju! ? Dosta! Radi premalene drvne kompetencije ne izpladuje se mnogima uzimati predprege itd., pak tako s tih i drugih razloga ostaju doznačena drva po više godina u šumi. Ovakova po pravoužitnicima ne primljena i zaostala drva doznačuju se iznovice po više godina. Šumska uprava misli, da je s tim drvom — što no kažu — dobila »profit«. Upravo je obratno. »Svi oni pravoužitniei, koji svoja doznačena drva ne prime ili ne izvezu, podmiruju sve svoje potrebe na nedopušteni način, putem »šumskih šteta, iz njima pristupnih 1 najbližih šuma, bile to bran je vine ili otvorene šume!!l To je nepobitna istina! Ovim načinom, t. j . putem »šumskih šteta«, odkroji si pravoužitnik sam svoju »drvnu kompetenciju« u onoj mjeri, kolika je njegova potreba! Tim putem podmiruju svoje potrebe i svi oni suovlaštenici, koji drva izvezu, ali to moraju činiti radi »premalene drvne kompetencije«, jer ne imaju svojih šuma, da manjak na drvu u istinu pokriju, a niti gdje da drva kupe. Ako sve prednavedeno uvažimo, doči demo do zaključka, da je više putasamo šumsko uredjenje i drvno porazdieljenje krivo, da narod »šumske štete« i nehotice činiti mora! Da se ali vrši §. 6. spomenutoga zakona od god. 1871., t. j. »da je potrebština drva svakog mjesta istomu što mogude bliže trajUO OSigurana, nebi bilo mnogih |