DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1902 str. 38 <-- 38 --> PDF |
— 428 — jeve i izraste u novi grm, koji se pod korom ponovno zakorjenjuje. Stabalce je u žute imele oblo, tamno-zeleno, krhko, obično dvostruko rašljasto, kratkim rašljastim granama sa 3—6 para listida. Listidi nataknuti, nejednako su protustavni, naopako jajoliki ili dugoljasti, cjeloviti, 2—4 cm. dugi, 1´5—2 cm. široki, mesnati, trepavasti, tamno-zeleni. Cviede je dvospolno, ako zakržlja jednospolno, često dvodomno, u grozd sabrano. Cvietci su poduprti sa 1—3 sitna zaperka, malo ne sjedavi, ucvast grozdasta. Perigonalija cvieta, njih 6, u dnu su srasla, gore razastrti, sa 6 priraslih prašnika, pestid jedan. Bobulja krugljasta, poput graška velika, tamno-žuta, napunjena Ijepčivim sokom. Imela žuta ima neznatne, žudkaste, sitne cvietide nu u tropima Afrike, Azije, centralne Amerike, ima imela, koje krase ugledni cvjetovi. Loranthus formosus, grandiflorus, Mutisii imadu cvjetove, koji mjere 10, 15, dapače i 20 cm. te su žarko crvene ili narančaste boje i mora biti osobita naslada za oko kada te nametnice zagleda po raznim bilinama-hranilicama! Od roda Loranthu s poznamo do 200 vrsta, koje rastu ponajved u tropima. I taj se rod dieli u više sekcija i subsekcija, a u takovu, koju su nazvali botaničari »Europaecola« spada naša žuta imela, koja raste u nizinama jugo-zapadne Evrope. Manjka Španiji, Francezkoj Velikoj Britaniji, Skandinaviji i Njemačkoj. U Austriji je ima oko Beča, raste u Ceskoj, Moravskoj, Ugarskoj, Sedmogradskoj. Manjka u zemljama oko Crnoga mora, nu obična je u cieloj Italiji i Grčkoj. Raste obično na ceru i hrastu-meduncu (Quercu8 pubescens) i kestenu, dočim je u nas najobičnija na hrastu-lužnjaku, a manjka na hrastu-meduncu u cielom hrvatskom primorju, akoprem je tamo taj »hrast« običan, dočim raste na meduncu u Hercrgovini. Na Mostarskom blatu, u selu Kruševu, ima od nje na pristarom hrastu ogromnih kolonija, pak je ima u Dubravama istoga kotara po hrastovima kako nam to bilježi prof. P ichler, |