DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1902 str. 35 <-- 35 --> PDF |
— 425 — V. minimu m veoma je sitna i ima samo nekoliko milimetara dug internodium na kojemu porastu tri listića. Raste na stablima mlječera u Albany-u, u Kapladiji. Veoma je sitna imela V. salicornioides, obična nu Keri-Keri slapovima sjevernoga otoka u Novoj Zelandiji, oblim, s dola utanjenim, s gora udebljanim internodijama, nalikujući jednoj Salicornii. Na Novoj Zelandiji i V. L i n d s a y i, koji se odlikuje raste kratkim naopako — jajolikim opruženim člancima njuške. III. Imela žuta. Ova je imela značajna za naše gajeve, lugove i dubrave gdje se nametne najradje hrastu-lužnjaku {Quercus pedunculata). Tu i tamo šume su ga pune; kod Zagreba n. pr. u Tuškancu, naročito u hrastovoj šumi, što seže od Sofijina puta do Jakčinova posjeda, pak na hrastovima u Zelen-gaju i Maksimiru. Iztiče se osobito preko zime golim granama, jer mu lišće »nije« zimzeleno kao u biele imele. U jeseni se odaje žutim bobama, koje se raztresu na tlo izpod krošnjata hrasta. No u zimi nam valja biti opreznim, da imelu žutu ne bi zamienili sa kitom-čarolicom ili vračaricom (Hexenbesen), kojoj mnogo nalikuje. Imelu žutu zovu u nas u Boboti »zelenjak«, oko Oblaja- Maje »hrastova mela«, oko Ferdinandovca »imela žuta«, u Vrbovcu »omel«, u Zumberku »melj«, oko Pođvinja »imela«. U Lonjskom polju zovu ju »lepek«, pod kojim je imenom poznata i u cieloj zagrebačkoj okolini i županiji zagrebačkoj. Latinsko je ime žutoj imeli Loranthu s europaeus, njemačko »Riemenblume«. U nekojim krajevima podavaju bobulje u zimi svinjama, koje ih rada jedu, drugdje opet sabiru bobice i prodavaju trgovcima za liepak. Obična je žuta imela na hrastu-lužnjaku, riedja na hrastu-gorunu (Quercus seniliJlora), a još riedja na hrastu-ceru (Q. Cerris). Takav jedan exemplar vidio sam na milenijskoj izložbi u Budimpešti, kamo ju je netko priposlao iz Ogulina, Imela žuta raste i na pitomom kestenu, po Ettinger u u zagre 30 |