DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1902 str. 26 <-- 26 --> PDF |
— 416 — Gjoki ć (Sarajevo) pod naslovom: »Zur Anatomie der Frucht und des Samens von Vis e um« (sa tablom). U ovoj nam razpravi podaje ponajpi´ije razvitak cvieta, pa onda ploda Zrna u bobulji imele biele zovemo sjemenom, što nije sa morfologijske strane opravdano, nu ako ga posmatramo sa fizioložkog stanovišta, tad su zrna sjemenke, u bobulje plodovi. Zrele su bobulje skoro čisto biele i okrunjene ostancima njuške i ocvjeda, variraju i oblikom i veličinom, sastoje od mesnata ovojka i zrna, takozvanog sjemena, koji ima u sebi jedan, dva ili tri embriona. Mesnati ovojak složen je od dva sloja, od kojili je nutarnji sluzav, složen od homogene, sluzave tvari. Vanjski kao i nutarnji sloj (viscinov sloj) razviju se iz pletiva vrčolike cvjetne stabke. Gledamo li Ijepčivu sluz pod sitnozorom, vidjet ćemo da sastoji ponajveć od protegnutih, spiralnih stanica u kojima ima obilno protoplasme i škrobovih zrnašca, a u sluzi ledaca oxalno-kisela vapna. Ako sluz iz bobulje oprezno izvadimo, a da ju ne izvlačimo u nitima i chlorzinkjodom okvasimo, bojadiše se za neko vrieme na rubu ljubičasto. Ako pak sluz u nitima okvasimo, bojadiše se ciela i brzo ljubičasto. Okvasimo li sluz tinkturom joda i sumpornom kiselinom, bojadiše se u modro, koralinsodom u crveno, sa ruthenijom slabo crveno. U pepelikovoj lužini nabubri, ali se ne raztopi, ali se raztapa u sumpornoj kiselini. Sluz se biele imele odnosi prama spomenutim reagencijama kao obična celulosa. Metnemo li bobolju najprije u slabi, a poslije u absolutni alkohol i načinimo li zarezke kroz mesnati dio, već nam boja odaje, da mesnati ovojak sastoji od dva sloja: vanjski je sloj nečisto-biel, nutarnji pak biel poput sniega. Tjenica (epidermis) vanjskoga sloja je udebljana i kutikulazovana, a stanice u kojima zagledamo veliki staničnjakmnožinu sitnih zrnaca od škroba i listnoga zelenila su tanahne i parechjmatiČne. Ove su stanice sluzju prilično obložene, a posve su sluzave one, koje graniče sa sluzavim slojem. Viscin, od kojega i naši ptičari kuhaju liepak, navodi se već u starijoj botaničkoj literaturi. Tako je mislio Trevi |