DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1902 str. 23 <-- 23 --> PDF |
— 413 — hvatalicu (Haftscheibe). Iz nje upili se u koru biline hranilice tanahni nastavak, prodre ju, segne do drva, ali se u nj ne upili. Ovo je razvitak u prvoj godini. Poslije zime raste svrž ili grana kojoj se imela nametnula u debljinu, a nad lanjskim se drvom razvije takozvani god (Jahresring). Ovo drvo obloži najprije vršak od nastavka, kojega Niemci zovu »Senker«, nu kako drvo raste i unapried, zapane nastavak u duboko drvo. On ne raste u drvo, već se ono razvija oko njega. Prema tomu bi drvo malo po malo nastavak preraslo i imela bi uginula, nu da se to ne dogodi, razvije se oko njega sloj stanica, koje rastu spram površini u isto vrieme, kada raste i drvo i tako se on izduljuje. Godovi zaokupe nastavak, koji se nije u nje upilio, ved su ga oni samo prerasli. U drugoj godini razgrana se pokliča i postrance te razvije i korjeniće kore (Eindenwurzeln ili Rindensaugstrange). To su debele, valjkaste ili nešto sploštene niti, koje se uzporedo šire pod korom u liko nametnutoga diela biline-hranilice i teku uzporedo sa nastavkom. K e r n e r prispodablja cio razvitak korjena grabljama; nastavak predočuje držalo, a korjenici kore zubce. Kada se je imela u drvu tako udomila, razvija se nad korom stablika, a dalnji razvitak ovisi sada o hrani. Sto je pritok hrane jači, snažniji, to se imela bujnije razvija, ako je pak hrana obilna, razviju se i iz korjenića kore mlade imele. Pritok hrane osobito je jak u topola, pak u naših krušaka-tepaka, koje su kadkada imelama pokrivene tako, da u zimi oponašaju vazdazeleno drvo. Kako se u jelama našlo nastavaka, koji bijahu i 10 cm. dugi, a obloženi sa 40 godova, možemo naslućivati da je i imela toliko stara. Ako imela pogine, uztraju korjenici kore i nastavak neko vrieme, dok napokon strunu, dočim se drvo, u kojem bijahu nastavci, ne mienja. Takovo drvo nalikuje tabli u koju bi pucao iz pušaka kugljama ili sačmom.^ ´ Razvitak imelina korjena predočuje nam liepo i Kemer u svom ved citovanom đielu (I. p. 193. si. 2. i 3.), a osobito krasno i poučno na obojenoj tabli Kirchner i Boltsliauser u svom djelu »Atlas der Krankheiten u. Beschadigungen unserer landwirtschaftlichen Kulturflanzen (Serie V. Tafel. XXII. f. 1. 2.) Vidi: Engler-Prantl 1. c. p. 162 si. 108. |