DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1902 str. 56 <-- 56 --> PDF |
— 366 — pala, pa ga tako raznašaju. Dodje li sjeme na prikladno mjesto, recimo na korjen kojega Cissusa, ono se prihvati, počme klijati i u novu se bilinu orijašicu razvije. U šesto, a ujedno i zadnje čislo, idu biline nametnice, koje nalikuju grmovima sa mnogo rašljastim granama, zelenom korom, zelenim lišćem i bobama naličnim plodovima. Veliko sjeme proklije na svržima i granama onih bilina-hranilica (Wirtpflanzen), koje im privažaju hranu. Nametnice ovoga čisla pripadaju porodici Santalace a južne Azije, a naročito Indijskoga arhipelaga, i porodici Lor an tace a, koja je u našoj domovini zastupana sa rodovima Viscum, Loranthus i Arceuthobium, a Santalanceae rodovima T h e s i u m (lanak) i O s y r i s (metlica). Iz porodice Lorantacea najpoznatija je i najobičnija imela b i e 1 a (Viscum album ; die europaische ili weisse Mistel), koja živi kao nametnica na raznom listnatom drveču. Našemu je narodu dobro poznata, pak sam pribilježio ova imena: melj, mela, mela biela, imela biela, imelovina, belnjak, omel, omela, jabučnjak, kolovina i zelenjak. Malo ima bilina o kojima bi se iz poganske dobe toliko pričalo, kao o imeli bieloj. Kako ne raste na zemlji, bijaše ona posvećena bogovima i toga radi su ju osobito cienili i štovali, po gotovo pak onda, kada je porasla na hrastu . Takovo stablo bijaše starim Druidima sveto i prije, što bi imelu skinuli, spremahu svečanosti i doprinašahu žrtve. Poslije toga popeo se svećenik na drvo i odrezao imelu »zlatnim« srpom, omotao ju bielim plaštem, a narod se ponovno molio bogu, da »takovoj rastlini sačuva snagu«. Ova velika slava obavila se šesti dan poslie mladjaka, a Druid, koji je imelu odrezao, predao ju vrhovnomu svećeniku. Takova imela pomogla je od svakoga otrova i bolesti; jalove je životinje činila plodnima, tate bi zaustavljala i druga čudesa stvarala, dočim bijaše stablo na kojemu je ona porasla, sigurno od groma. Ovo i drugo priča nam o bieloj imeli Pavao K u m m e r u svom djelcu »Deutsche Blumenwelt in Charakterbildern«. |