DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1902 str. 21 <-- 21 --> PDF |
— 331 — da me izvoli izvinuti i oprostiti mi što obzirom na osobitu važnost razpravljane teme, uijesam mogao posvuda prilagoditi se njegovim nazorima. Osvjedočen sam, da ni moje nazore ne će svatko odobravati, nu u tomu ipak za cielo mislim, da sam u pravu, ako uztvrdim, da je predmet vriedan i da se svestrano razpravlja i obradi, jer de se samo takovim načinom modi doči bliže i blizu željenoj svrsi i cilju. Josip Sacher, vlastel. nadšumar. K poznavanju sječivih hrastovih šuma slavonske Podravine. Prlobćuje vlastelinski nadšumar Stjepan pl. Haiikoiiyi. Nakon izminuda ugovornog roka izmedju vlastelinstva valpovaČkog 8 jedne strane, a tvrdke S. H. Gutmann u Belišdu 8 druge, — u kojem je potonja izrabila kupljene šume god. 1884., došlo je do toga, da vlastelinstva valpovačko i bizovačko, koje je zadnje proizašlo diobom prvobitnog valpovačkog, prodadu novu seriju sječivih hrastovih sastojina opet na nekoliko godina. I zaista, došlo je do kupoprodaje 8. odnosno 19. listopada 1895., — kojeg potonjeg dana je obostrano podpisan ugovor — tako naime, da je postao dostalcem najbolji nudioc, francezko dioničarsko družtvo »Societe d´ importation de Chene«, koje sada ima svoje glavno skladište u Normancima, a osim toga još takova u Zagrebu i Vrbanji, i koje se u našim krajevima ved od kojih 26 godina bavi izrabljivanjem i izradjivanjem kupljene hrastovine u veliko. Šume su te kupljene za izradbu u vremenu od 12 godina. Obavljena je pako prodaja bez priobdenja rezultata procjene na temelju pismenih ponuda, od kojih su, kako je spo |
| ŠUMARSKI LIST 6/1902 str. 22 <-- 22 --> PDF |
— 332 — inenuto, one gornjeg družtva kao najpogodnije bile, prihva´^ene od visokih šumovlastnika, presvietle gg. grofova Gustava i Rudolfa Normann-Ehrenfelških. Tom prilikom voljni smo saobditi rezultate procjene prodanih ovih omašnih šumskih kompleksa, mnijući, da ćemo tim opet koju doprinieti k boljemu poznavanju ovdašnjih šumskogospodarstvenih odnošaja. Prije svega pako napominjemo obdenito sliedede: Ciela šumska površina, na kojoj je prodana hrastova sastojina, iznaša 5278 katastralnih jutara (površine šumskih sastojina okružili smo svuda na čitava jutra); ista obuhvada 13 pojedinih šuma, koje leže u obsegu raznih upravnih i poreznih obdina. Prodana je samo hrastovina (sam lužnjak) i jedan dio jasenova i briestova, ovi posliednji samo za gradju sposobni, dok sve ostale vrsti drveća, kao grab, klen, jedan dio jasenova i briestova, za tim divjake i ine vrsti Prunusa i Sorbusa,. te napokon mekane listače (najviše lipa) pridržaše vlastelinstva za vlastitu svoju porabu. Hrastovina pako prodana je i kupljena sva i gradivo i gorivo, i sirovo i suho, i staro i (gdjegdje) mlado. Procjena drvne mase u ovim šumama obavljala se je tečajem godina 1893. i 1894, i to kako kad, sa 3—5 procjenitelja uz potrebiti broj pomodnika. Obzirom na veliku raznoličnost pojedinih sastojitia, a još više pojedinih stabala i debala, te obzirom na veliku vriednost samoga procjenbenoga objekta — hrastovine — obavljala se procjena »izbrajarijem sastojina« stablo po stablo. Za podlogu uvrstanja ovih pojedinaca u dotične upisne ekrižaljke, uzeta su u obzir tri razreda drvne kakvoće (Qua- litats-Classe), a mjerio se promjer svuda sa dobrom, laganom nu čvrstom dvokrakom (t j . sa dva popriečna kraka) drvenom promjerkom (vidi »Sum. list«, g. 1890 , br 3., str. 100), koja je samo na pregibih svezana gvoždjem. |
| ŠUMARSKI LIST 6/1902 str. 23 <-- 23 --> PDF |
— 333 — Promjer stabala mjeri se u prsnoj visini, odnosno u visini vrata (1´3 metra nad zemljom), a upisuje se promje r bez kore, koju dotični procjmiitelj odmah pri upisivanju u šumi stavi u odbitak tako, da od doviknutog mu broja po nekoliko centimetara — 5 do 8 — manje upiše, odnosno dotični promjer u odgovarajući manji stupac uvede. Samo se sobom razumieva, da ovo upisivanje t. j . umanjivanje promjera debla, koji je napokon najvažniji, nije bivalo povoljno i svojevoljno, već su se u tora pogledu prije procjene poduzimala iztraživanja kore kod raznih oblika iste i debljine ležećih trupaca i debala, pa si je procjenitelj na taj način pribavio nuždno znanje i vještinu. Kora je na ime hrastova razne debljine već prema tomu, da li je dotično stablo slabijeg ili jačeg promjera, da li je kora više ili manje raspucana, te napokon da li je deblo više ili manje »zasukano«, t. j . slično vijku uzduž zaokrenuto. Ova potonja okolnost, za tim donekle veći ili manji promjer debla, onda »zdravlje« stabla, osobito obzirom na to, da li je isto više ili manje šuplje, što se opet razaznaje tim, da se deblo okolo na okolo sjekirom kuca — pa kako zveči, — onda je li se stablo počima možda već sušiti, da li je unj već ušao »crv«, koji ga rastače i tehničku mu vriednost umanjuje i t. d., sve te okolnosti i ine, koje procjenitelj mora uzeti u obzir, odlučuju, da li će se odnosno deblo staviti u prvi, drugi ili u najslabiji treći razred vrstnoće. Visina debla cieni se okularno i to do po prilici naj manje debljine od 20 cm., uzev u obzir i eventualno jače granje. Ovo se okularno mjerenje brzo može uvježbati, a i dostatno je točno, jer kako znamo, ne čini velike razlike, ako se ovdje ondje pogrieši za V2 do 1 metar u visini, pošto se baš ne procjenjuje sv a drvna gromada, već samo gradivo drvo, a opet će se mnogi mali plusi i minusi medjusobno takodjer donekle izravnati. Suhi hrastovi — suvari — ako su još uporabivi za tehničku porabu, upišu se takodjer sa njihovim promjerima i visinama debla u pripravne stupce u knjižicu, dok se ostalo |
| ŠUMARSKI LIST 6/1902 str. 24 <-- 24 --> PDF |
— 334 — hrašde, sirovo i suho te pretanko, koje nije ni za gradivo ni tvorivo, upiše samo sa procienjenom mu na oko prostornom sadržinom — svako stablo pojedince — kao gorivo u dotične stupce u knjižici. Kod jednog diela jasenova i briestova, koji su bili namienjeni za prodaju, postupalo se isto tako kao i kod tvorivih hrastova, samo se tuj, kao i kod suvara, nije razlikovalo vise razreda vrstnode. Kad su tako sva hrastova debla (i neka jasenova i briestova) jedne sastojine izmjerena, ocienjena i ubilježena, odnosno kad je to isto i kod ostalih sastojina provedeno bilo, prešlo se je na izračunavanje drvnih masa kod kude. Obzirom na to, da su u većini šumah zastupane sve duljine debala počam od 8 pa do 28, paČe 30 metara, osnovali su se kod svake obstoječe duljine debla, te opet kod svakoga razreda vrstnode (kakvoće) i u svakoj sumi posebice, razredi debljine i to od 10 do 10 centimetara. Svi hrastovi spadajući u jedan te isti takav razred, t. j . koji su svi iz iste šume jednake kakvoće i jedne duljine, sračunavani su skupno, na ime zbrojili im se aritmetički točno promjeri, te pronašav poprečni promjer u prsnoj visini, išlo se za tim, da se opredieli onaj u sredini ocienjene duljine debla, odnosno duljine, koju posjeduje cieli taj razred debljine. Ovaj će promjer onda dakako biti onaj, koji se može smatrati uzajamnim svim hrastovima ote debljine, pa će biti samo potrebno pronaći kubičnu sadržinu jednoga takvoga debla sa tim srednjim promjerom i duljinom debala dotičnoga razreda debljine, te će se pomnoživ tu sadržinu sa brojem stabala istoga razreda izpostaviti drvna masa cieloga rezreda debljine. Opredieljivanje srednjeg promjera pako, t. j . onoga, kojeg ima deblo u sredini svoje duljine, — na stojećem stablu, — obavljalo seje pomoću takozvanog »Danhelovsky-evog normalnog debla« tako, da se odgovarajući iznos u centimetrima odbio od dolnjeg promjera bez kore. Normalno to deblo, koje je ondašnji šumarnik Adolfo Danhelovsky na temelju mnogih zbiljnih mje |
| ŠUMARSKI LIST 6/1902 str. 25 <-- 25 --> PDF |
335 renja uzpostavio kao model za ovdašnje predjele, izgleda brojevi izražen, u skraćenom obliku ovako (Vidi »Šum. list« godine 1890., br. 3., str. 103.): Visina Promjer Razlika Visina Promjer Razlika m. cm. cm. m. cm. cm. 0 106-6 6-6 7-5 — 11-0 1 100-0 0-0 8 88-4 11.6 1-5 — 1-8 9 87-4 12-6 2 96-3 3-7 10 86-4 13-6 2-5 — 4-6 11 85-3 14 7 3 94-5 5-5 12 84-3 15-7 3-5 — 6-3 13 83-0 17-0 4 92-8 7-2 14 81-7 18-3 4-5 — 7-8 15 80-4 19-6 5 91-6 8-4 16 79-1 20-9 5-5 — 8-9 17 77-8 22-2 6 90-5 9-5 18 76-4 23-6 6-5 — lO-O 19 74-6 25-4 7 89-5 10-5 20 72-9 27-1 Predaleko bi nas vodilo, kad bi ovdje naveli sve brojeve, koje je detailni račun iznašao; fino bijaše razvrstanje ote silesije razreda debljine, pa nam samo budi dozvoljeno, da uzev u obzir najljepšu i najobsežniju a po tomu i najvredniju šumsku sastojinu, imenom Budigošde, ležeću u obsegu porezne obdine Habjanovci, spomenemo hrastove reprezentante najvažnijih razreda sa njihovim dimenzijama u istoj toj šumi. Uzor-debla ova navesti demo sa kubičnim njihovim sadržajem u pojedinim razredima vrstnode za najobičnije i najviše zastupane duljine. Osim ovih najvažnijih i najobičnih razreda debljine imade dakako još i drugih, slabijih i opet jačih dimenzija, nu ovi se nalaze obzirom na spomenute u razmjerno znatno manjoj množini, pa se medju onim jačima naidje kadkad na tako omašne debljine i duljine, koje, pošto izvanredne, ne mogu da služe |
| ŠUMARSKI LIST 6/1902 str. 26 <-- 26 --> PDF |
— 336 — kao predstavnici ovećeg broja stabala, te su se s toga i vedinom pojedince proračunavali. Iz ovih brojeve može se uviditi, kakova se uzor-stabla u Buđigošću nalaze; ali dakako da se još mora, osobito u lošijem razredu vretnode, odbiti stanoviti postotak na »mane i pogrieške« u samom drvu, koje procjenitelji već istodobno sa procjenjivanjem u šumi uoČuje, te onda stvoriv si o tom sliku u cieloj šumi, nastoje većim ili manjim postotkom odbitka od proracunane drvne mase čim više približiti se zbiljnoj jedrini sastojine. Postotak taj varira kod raznih razreda vrstnoće po prilici izmedju 0 i 15. Prelazimo sada na priobćivanje zbiljnih rezultata ciele prociene u svim spomenutim šumskim sastojinama (13 njih), kako su služili podlogom ocjenjivanju podnesenih oferta. Najprije pokazuje nam sliedeći izkaz I.: Broj svih hrastovih i inih za prodaju opredieljenih debala i stabala. U zadnjim tim rubrikama navedeni su osim broja debala i stabala još i računom proizašli srednji promjeri gradjevnih hrastovih debala bez kore, t. j . oni promjeri, koje dotična uzor-debla imadu u sredini svoje duljine i to kao što je prije spomenuto, pomoću »normalnog debla«. Ovi su brojevi vrlo važni s toga, jer od njih ovisi konačna ciena same surovine, kao što demo to kašnje razjasniti. U sliedećoj pako skrižaljc i II., izkazane su odnosne drvn e gromad e istih onih debala, koje sadržaje predjašnji izkaz, a osim toga u zadnjim trim stupcima još i — okularno ocienjenu — prostornu masu vrškova od stabala za gradju, te napokon sadržaj kore kao gorivo. Ova potonja jednaka je razlici objama cieloga stabla sa korom i onoga bez nje. Računalo se je poprečno, te pronašlo, da objam kore iznaša circa ll7o sadržine cieloga stabla. |
| ŠUMARSKI LIST 6/1902 str. 27 <-- 27 --> PDF |
— 337 — Kubični sadržaj Razred debljine uzor-debala (dolnji promjer) Duljina od do razreda vrstnode m. em. m 30 40 — 0-402 41 50 — 0-819 51 60 — 1-324 61 70 — 1-970 71 80 2-737 30 40 0-504 41 50 — 0-866 61 60 — 1-470 61 70 — 2-185 71 80 — 2-886 30 40 0-515 41 50 — 1-001 10 61 60 — 1-669 61 70 — 2-240 71 80 3-177 80 40 0-593 41 50 1-059 1-052 51 60 1-856 1-734 11 61 70 2-597 2-657 71 80 3-665 3-528 81 90 4-8´)8 30 40 0-637 41 50 1-235 1-128 51 60 2-098 1-816 12 61 70 3-111 2-738 71 80 4-481 3-788 81 90 5-806 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1902 str. 28 <-- 28 --> PDF |
338 — Kubični sadržaj Razred debljine uzor-debala (dolnji promjer) Duljina od do razreda vrstnode m. cm. m" 30 40 0-6S8 41 50 1-398 1-201 51 60 2 265 1-941 13 61 70 3-317 2-890 71 80 3-529 4-001 81 90 5-88ii 5-278 91 100 7-516 6 865 30 40 0-682 41 50 1613 1-227 51 60 2-523 2-033 61 70 3-461 3-348 2-996 14 71 80 4-775 4-580 4-251 81 90 6-251 6-070 5 860 91 100 8-000 8-057 7-872 101 110 9-840 30 40 0-840 41 50 1-501 51 60 2-432 2-386 61 70 3-622 3 575 3-681 15 71 80 4-855 4-887 5-008 81 90 6-514 6-544 6-733 91 100 8-415 8-571 8-253 101 110 10-521 , 0-232 9906 111 120 12-724 30 40 0-914 41 50 1-548 51 60 2-976 2-324 61 70 3-837 4-326 3-742 16 71 80 5-179 5-807 5-(;42 81 90 6-958 7-658 6-840 91 100 8-752 9-629 8-184 101 110 11-009 11-961 9-887 111 120 13-691 13-520 41 50 1-594 51 60 2-800 2-538 61 70 4-032 4-019 3-825 71 80 5-457 5-627 5-461 17 81 90 7-157 7-350 7 335 91 100 9-302 9-375 9-261 101 110 11-752 11600 11-666 111 120 13-945 13-686 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1902 str. 29 <-- 29 --> PDF |
- 339 — Kubični sadržaj Razred debljine uzor-debala (dolnji promjer) Duljina od do razreda vrstnode m. cm. m 41 50 1-759 51 60 2-817 2-751 61 70 4-248 4-071 3-925 71 80 5-8i2 5-642 552iJ 18 81 90 7-739 7-546 7-. 63 91 100 9-990 9-638 9-679 101 110 12-348 11-978 111 120 14 856 14-883 41 50 1-754 51 60 3-153 2-797 61 70 4-690 4-429 4 266 71 80 6-549 6-175 5-961 20 81 90 8-628 8-257 8-019 91 100 10 957 10588 10-530 101 110 13-681 13-266 111 120 16-780 16-343 51 60 3-240 3-001 61 70 4-848 4-744 4-772 71 80 6-538 6-578 6-755 ´22 81 90 8-768 »833 8-718 91 luo 11-319 11-309 11-932 101 no 14-167 14-340 14-817 111 120 17-370 51 60 3-416 61 70 4-945 4-935 71 80 6-962 6-816 24 81 90 9-292 9-326 91 100 12-009 11-89J 101 110 15-132 14-607 111 120 17-909 61 70 5-395 71 80 7-327 81 90 9-864 26 91 100 12-680 101 110 16-994 111 120 19-452 121 130 24-575 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1902 str. 30 <-- 30 --> PDF |
- 340 00 IN:; M o o 00 -J C2 cn tt^ 05 ti 1—´ Tekući broj tđ HTJ i-d flP^ ^n a=! p :K! PrK o po 13 p °. i^-* o f= e c c » o o o n o < g- w W O ep > !s; w o<> g>w W to t´i a c d c; o B tr a O O cti «:< ai-< o O^ Os Površina u katastralnim M l-i t-i a:; 03 co to Oi hf^ DiJ to -JI M O i^´ jutrima - Ni) Oi O —-1 c: 00 hfs.rf^ to H^ Oi bSbSh-i-^Ui^O´OJOi hf*. h^ bi) bS OO-JCif^OStOOSl^ Oi h-^ O^ os COOOOsbSb^O´^tsO 1>0 O bS hl^ o -a (^ 05 OS^fi-^OOO-lMGO)^ 00 Oi t^ IsS to I-* 03 ^ f^ cc ^D 03 CD O co —´ O cc 02 -.1 m to 02 OF^-JOObOi4^-JWI-´ s oco to 00 K-i o; h-i h- 05 W Cn ´-´ 05 a: 00 i-i suhi hrastovi L OD ^j c: i-^^a505-qo5^ao5rf^ II I I I t^o= jasenovi to briestovi I I I I I I I I I I to ´-´ o ^ Siroyi hrastovi za h;:^ h^ t-i a= -´ h^ h-i l-i M ~1 1-1 I—^to:r:o ^f^03CJ^—I — 0003H-0 ^ O 00 -3 *-l -C! -J H^CD4^0^t0^f^0^t^´-f Hi 0 p to M^ h-i 1 dbob-gCni´c7iC;cn;i* CS) = o 3 I 1-^ *- db CD sP^ f= s.g- C; 0 03 P 1 ep qi 1:0 p´X´ep tp tC* 00 tp q» -;J to ^ oi 0 Cn l-S TO so ti 03 tJ´ 0 -^GpqiMC»Ot^03<:o 0-. OJ CD -^k(^05rfi»-- |
| ŠUMARSKI LIST 6/1902 str. 31 <-- 31 --> PDF |
o :z ^S o O TAo:jg^jq uoais iAo:)B8uq lAOnSSBf lAojsKin iqns o S P^ -M f3 05 ^(y T:) CO ! 03 S S 03 m o 03 đ ^ o5 »n > > ^3 or; ^ T-H a >a2 - 341 C/D G^ ´-´ ´M O "^ iO O O ´-´ »i^ CO ´ ^ -TJ CO ´^O (M --1 L-CT2 rl Oi Cn t^ CO lp p o »p ć- 4h »o ^ CM ir- i-o lO i:D iC r-1 o fM CM I CO a:i TH O * t- CO TH CM »i§l QO ^ 6^t~~ CO ,-H GO L 00 t* ^ ´X) o-:! O CM 00 CC CD CO 1—I CO 1—I i^ o aiXfpp O L-- G^ (TO ir-r-coa:> CC^D^DCO r-(X´CM"^i^ OD -^ p CO TH -^ OJ O O O i>- t^ Od GO rH lO L— iQ C^ -^ lO »-< ´* © 3 — 1—iG^´rtiOS^COfNGOCO ^ O—´CMr^OOCOOi^T´i-i ppipioooppo .o L-I— —´ co t- :rg rH ^ I I I I I ! I I I tO -M I I ^iCOJi-irccOtOtOOS cićbocN´^O´-´Ocr´ <^ (?J ^ a^ o o-^ =xi m oi co t^-^OOt^tOCOCOOOCM COCDCO´--´´^CO´X´!ji´:0 OiOOltMCOiO-rtlCOCM i~--^ipTtHip:pLpo-^ CO CC 00 -Tt« lO b- Cl -H -^ i:Oi^X)00:>iXioootD CN´3it>-COT--COa:tOGO COT-.(M rQ^ .^ pCpOiiOCCOSCMT^-^ fM cbt^^^čioocboči -^ CO-.-HCnL--CMC02^0´^ CO U) o rt M ?,y J4 Q — CN CO * lO OC^GOCJ^O^tMCO foaq I?n2l8X |
| ŠUMARSKI LIST 6/1902 str. 32 <-- 32 --> PDF |
— 342 — Nakon sastavka cicle ote drvne gromade prelazi se na ustanovljivanje c i e n e k u b i č ne j e d i n i c e n a p a^n j u ili t. zv. šumske pristojbe. Važna ova zadaća iziskuje osobitog mara i mnogo izkustva fe poznavanja ovdašnjih okolnosti u sumi i izvan nje. Glavnim temeljem razvrstanju sveukupne ove drvne mase u razne sor timente, koji će se iz nje moći da proizvedu i prama ćemu će onda i ciena jedinici surovine (šumska pristojba) biti različna, služi u prvom redu debljina — promjer. Iz raznih debljina proizvadjaju se na ime i razne drvne razvrstbine, a ona drvna surovina, koja ima debljinu po trebnu za proizvodnu vriednije gotove razvrstbine, biti će i više cienjena. Obzirom na to, ustanovljeni su sliedeći minimalni promjeri debla sa bieli, ali bez kore, koji su nuždni, da se iz njih dadu proizvesti niže navedene najvažnije razvrstbine i to : Za okrugljaše (Rundholz) I. razreda . 80 cm. i više II. :^ 70 do 79 » III. » 56 do 69 » za bačvarsku gradju i to za burad od 0´5 do 3*5 hl. veličine ... . 48 cm. 4 » 14 » » .... 58 » 15 » 40 » » .... 68 » 41 » 80 » » .... preko 68 » za mostnice najobičajnije širine od 32 cm. promjer od 61 cm ; za željezničke podvlake ^´Vsj cm. debele, 41 cm.; za francezke dužice od 40 cm. gore. Ako se pogledaju zadnja tri stupca u izkazu I., moglo bi se u prvi mahh čudom pomišljati, da se okrugljaši prvog razreda, koji prama spomenutom iziskuju najmanji promjer debla od 80 cm., u obće ovdje niti ne dadu proizvesti! Nu uzev u obzir, da su oni tamo izkazani promjeri u sredini duljine debla, pa da je prama tomu promjer kod oduljega debla na dolnjem njegovom kraju znatno veći, pa onda, da su ti |
| ŠUMARSKI LIST 6/1902 str. 33 <-- 33 --> PDF |
— 343 — promjeri u opde poprečni t. j. da ih u zbiljnosti ima i mnogo manjih i opet znatno većih, to će nam odmah ona prividna sumnja pasti. Sliedeći izkaz III. predočuje nam razdiobu sve ukupne hrastove građjevne drvne gromade izkazane u izkazu II., polag njihove prikladnosti za proizvadjanje netom spomenutih drvnih razvrstbina po tamo navedenim postotcima, koji postotci izrazuju količinu mase sposobne za dotični sortimenat. Pri tomu se je svuda činila razdioba debla u »dolnji dio« i u »gornji dio« i to tako, da se je pridielilo prvomu 40, a potonjemu 60 postotaka ciele duljine debla. (Svršit će će.) Kako smo mogli nadoknaditi izgubljeni prihod od šiške? Prošlogodišnja prodaja šiške u šumama petrovaradinske imavne obćine, dala nam je povoda riešavanju gornjeg pitanja, koje sve više obzira zaslužuje, jer nam šiška u današnja vremena sve to više na svojoj vriednosti gubi. Iz godine u godinu dobiva imovna obćina sve manje i manje prihoda od uroda šiške; pa nam čisto izgleda, da nastupa doba, kada za šišku nitko ni pitati ne će. Još prije svojih 20 godina donosio je urod šiške imovnoj obćini znatnog dohodka, a sada se postizava tako neznatna svota, da je vriedno razmišljati, ne bi li možda bar naše pučanstvo veće koristi imalo, da se urod šiške niti ne prodaje, jer bi tada ipak bar neka konkurencija medju posredovačima postojala, pak bi usljed toga i ciena za kupljenje šiške veća bila; dok ovako zakupnik tako neznatnu cienu za kupljenje odredi, da mu tako reći narod šišku badava kupi. Da se brojno vidi kako nam se je novčani prihod na šiški umanjio, navesti nam je, da je imovna obćina upravo prije 20 godina za po prilici isti kao prošlo godišnji urod šiške (srednji) dobila 20.006 kruna; dočim prošle godine samo 2505 kruna. Jednom dapače postignuto je circa 40.000 kruna |