DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1902 str. 42 <-- 42 --> PDF |
— 284 — u tih mladih sastojinah i zorno predočivao za svaku starost sastojina: broj stabala za vladajudu sastojinu i zastor krošnje te iz tih faktora proračunavao broj stabala, koja se bez ikakve bojazni izvaditi sumnju, ali samo markiranjem ili stablimičnom procjenom, jer za najveći dopustivi stupanj prorede jamstvo mi nijedan način pružiti mogao nije osim markiranja, s kojim 86 svi šumari složiše samo gosp. pisac ne, a za što, ne znam ili znam, pak znati ne du. jer ne spada ovamo. Svi mi govore, da je doznaka markiranog drva krasna, lagana razdielenjem cjedulja kontrola divna, ni usporedit sa prijašnjom, kad je šumar imao pred sobom 500 ljudi i mladu šumu, sjever brije, a on nezna što bi? A zašto da sve to i napominjem kad postoji visokovladna hvaljena naredba broj 60.637 od 11. veljače 1896., koja izravno markiranje propisuje i u mladih proredah. A za što 0 nečem pisati, sto se mora vršiti i što je dokazano da je dobro, dočim sa troškom niti iz daleka tako ne stojimo kakav je račun postavio g. pisac »replike«, koji je u svom vieku osobno malo stabala u proredi markirao; što zaključujem odatle, kad veli, da se dnevno samo do 1000 komada markirati može, o čem u ostalom niže. A sada da se osvrnem u kratko na samu repliku g. pisca otisnutu u »Šumarskom listu« broju 4. o. g. na strani 221 do 231. I meni je milije da g. H. Begna nije kritici podvrgao članak g. Aue-a „katastralni nacrti i reambulacija šumskih medja", ved je to propustio sudu poštovanih čitatelja »Šumarskog lista«, jer bi možda morao dođi u neugodan položaj opet se na »repliku« osvrtati, pak du radje razjasniti gospodinu piscu zašto je g. Begna rekao u svom »osvrtu« u broju 4. 0. g. na strani 222 »ovlašten«. Kad je famozni članak pod gornjim naslovom izišao govorio sam slučajno sa g. Begnom, koji je poznavajud prilike rekao, da bi bilo nuždno odgovoriti, nu da se on ne smatra pozvanim, jer se kritizuje nekim načinom moj mnogogodišnji i mučni rad oka sastavka i provedbe gospodarstvenih osnova. |