DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1902 str. 28 <-- 28 --> PDF |
— 270 — Korjenje je u bršljana dvovrstno: pravi se korjen širi pod zemljom horizontalno i na daleko, a drugim se korjenjem hvata i lovi bršljan o razne predmete Prvo korjenje zove Niemac »Saugewurzel«, njime bršljan iz zemlje upija hranu, njime se on hrani, dočim se žilamahvatalicama ne hrani,´ Na starijim stablima ove većinom usahnu, i kada se ne srastu sa podlogom, razmaknu se na sve strane, stvarajući čupave brade, koje takim pojedincima podavaju osobito lice. Zile-hvatalice razviju se vazda s dolnje, dakle sa osojne strane, a porastu iz zraka srčike (Markstrahlen). Ima ih, koji misle da bršljan i onda raste, kada mu podreženo glavni korjen, njegovu životnu žilu, ali u istinu nije tako. On se zakorjenjuje, ako ne u zemlju, a ono na zidu, na stieni, pećini, u razpuklinama, koturinama i orušinama, a pogine, ako mu bilo koju od ovih podloga oduzmemo. Kadkada potjera korjen i u kojoj rupi ili šupljini stabla, koja je puna prladi i takav bršljan raste i onda, ako ga presadimo. No bršljan raste i cvate i onda, ako ne ima spomenutih podloga, nu ako ga pobliže razgledamo, opaziti ćemo, da je drugomu bršljanu prirasao ili s njime i srasao, pa mu ovoj onda privaža nuždnu hranu. Ako to bude u velikoj visini, ako iz svoga druga izbije postrance, to izgleda poput grma ili kada cvate poput velike i bujne kita cvieća. Nije li se bršljan shodno smjestio, pa mu korjen pođrežemo, malo će po malo uvenuti, ali će poginuti i žile-hvatalice, što opet svjedoči, da se ove hrane od njega, a ne drveta, kojem se bršljan priljubio. S e e m a n n razlikuje tri vrste bršljana, drugi botaničari, kao n. pr. Bentha m svadja sve oblike (forme) na jednu vrstu. Seeman priznaje; Hedera Helix (Evropa), H. canariensi s (Sjev. Afrika, Kanarinski otoci, Portugal, Irska) i H. eolchica (od Japana do Kolchisa). Zrna (bobulje) u običnoga su bršljana crne, nu u južnoj Evropi raste jedna odlika sa »žutim« bobuljama, poznata kao H. chrjsocarpa ili H. poetarum, jer da je onaj bršljan ´ žile hvatalice ima od tudjih bilina n. pr. Ficus repens, F. barbatus, Hoya carnosa (Wiesner: Organographie u. Systematik d. Pflanzen. II. Aufl. VVien. 1891.) |