DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1902 str. 23 <-- 23 --> PDF |
— 265 — »medoctarum hedera e praemia frontium dis miscent superis« pjeva Horac. Krasne su od bršljana sjenice po gotovO onda, ako je bršljan ovio i koje susjedno drvo a liepi su naročito u zimi zidovi, koji se od njega zelene, a svakako bijaše najveći onaj bršljan-zid u nadbiskupskom perivoju, što se je protegnuo izmedju južne i sjeverne kule, a pred njime porasla šuma crnogorice. Ugodan nam je bršljan i u kući, kada ga razpeljamo po konopcima bilo na hodniku, bilo na prozoru, a možemo ga gojiti i u visećim posudama. Bršljan možemo u posudama uzgojiti i tako, da uzraste okomice, kao što raste i drugo cvieee, a tom prilikom prestaje biti bilina povijuša. To je bršljan, kojega zovu vrtlari H. arborea ili H. arboresceps. Kako je drvo bršljanovo šupljikasto, pravili su Rimljani od njega posude za filtriranje vina. U sjevero-zapadnoj Njemačkoj kite k Božiću sobe bršljanom i božikovinom, koju k uzkrsu rabe u crkvama, a kite njome žrtvenike, pa je zato zovu i »Stechpalme« (»Gartenlaube« 1900. br. 49.) Gdje u našoj domovini ne ima smreke, jele, bora, masline ili bilo što zimzelena, okite kuću bršljanovim grančicama, a okite njime i »macice«, koje nose na cvjetnu nedelju u crkvu na blagoslov i poslije ih u kući na sgodnom mjestu pohrane. Nekoć je bršljan rabio i u Ijekarstvu, list n. pr. proti gukama (skropheln) i čirovima,´ a rabili su i zrna, crvenkastožutu ili zagasitu smolu U bršljanovu listu ima jedan gljcosid zvan »helixin«, nadalje inosit, carotin; ima mravlje-ceceljeve- bršljanove i jabučne-kiseline i sladora; u sjemenju ima krute i tekuće masti, mastila, cholesterina; u plodovima crveno-modra mastila.^ Ako se lišće kuha, daje jedno mastilo, kojim si Talijani i danas bojadišu vlasiUpoznajmo sada bršljanovo rodoslovjepobliže. u crno. i razgledajmo ga ´ Proti čirovima rabi naš narod bršljan i sada. ^ G. DragendorfF: Die Heilpflanzen der verschieđeneu Volker unđ Zeiten. Stuttgart. 1898. p. 503. — H. Karsten : Flora von Deutachland, Oesterreich und d. Scliweiz. Gera — Untermhaus. 1895. p. 386. |