DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1902 str. 41 <-- 41 --> PDF |
— 215 — Prvo poglavje posvećuje čitatelju. Gluposti i nesmisala, veli, gotovo donekle mora da bude na svietu, jer bi čudno sviet izgledao, da je sve pametno — ne bi se ni nasmijati mogli, ali opaža kod zaključka 19. stoljeća, da imade malo previše tih gluposti u obće, po gotovo u šumarstvu, gdje im ne ima mjesta, — a to je neoprostivo. Šumaru su »tolike znanosti poznate, učio je matematički misliti, ekonom je, učio je grčki i latinski«, a nije kao drugi prikovan uza stol, odkuda mnogi nesmisao izidje, nego ako mu se ne svidi dulje sjediti, baci pušku na rame pa u šumu. Pa ipak počini mnogu glupost. Pisac je o tom u samoći u sumi razmišljao i našao uzrok, da je često jedan izključivo samo šumar, a drugi opet samo lovac, te se nezna akomodirati drugim odnošajem. Tomu da su kriva često samostalna učilišta, da ne dolazi u doticaj s drugim ljudima, znanostima, nazorima. Drugi opet nije stvoren za šumara, nego je došao u tu struku kao Poncij u Credo. Treća je pogrieška ta, što mnogima manjka izkustva, a tomu većina nije kriva, jer nema novaca da putuje. Četvrta pogrieška je u tom, da je mnogomu knjiga što vragu tamjan; najnoviju knjigu što imade, tu je baštinio od otca, pa tako se ne upoznaje s nazorima drugih ljudi. Mnogi ne Čita povjest svojih šuma, ne traži, odkale su sadašnje pogrieške nestale, a ako je i zavirio u osnove, misli da su samo zlo prevadjane, pa opet dalje po istom kalupu teše. Drugi ako čita, ubuši se opet u knjige tako, da bude sličan onom Iječniku, koji je bolest izliečio, ali je bolesnik morao umrieti. Ima ih, koji se drže starih regula kao svetinje, a drugi opet čim se što nova iznese, odmah to u velike provadjaju, pa naprave i veliku glupost. Cesto i sa učiteljske stolice mnoga glupost izadje, koja se dakako u praksi provesti neda. Sa zelenog stola da mnoga glupost izadje: denn zum Schreiber ist der Forstmann — Naehgerade fast geworden pa je već i nervoznost toga »obrta« (Haudwerk) poprimio. Kriv je često i obseg revira, da šumar ne dospije svagdje da prigleda, nego mora da prepusti to lugaru, često vrlo važne stvari, kao kulture. Nekad je i moda kriva mnogoj gluposti, |