DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1902 str. 26 <-- 26 --> PDF |
— 200 — Kod A. načina iznaša prociena na temelju čisto ciepke robe: 144.156 K., a na temelju piljene i ciepke robe: 164.874 K. Ovdje je dakle piljena roba povisila vriednost sječine za 12.718 K., ili za kojih U"/«. Kod B. načina iznaša prociena na temelju čiste ciepke robe: 127.874 K., a na temelju piljene i ciepke robe: 147.974 K. ili za 20.100 K. odnosno za 15-67o više. Kako se vidi, svota, za koju je piljena roba procienu sječine povisila, jeste kod oba načina malo ne jednaka. Nu buduč da A. način prociene ne vodi računa sa manjim utržkom za ciepku robu usljed izlučenja najljepših trupaca za piljanu, usuprot B. način taj gubitak računa, to faktično povišenje prociene uslied visokije ciene piljene robe ne će iznašati 20.100 K. nego samo (20.100 — 5142) = 14.958 K. Po B. načinu proračunana prociena iznaša dakle 142.832 K. k tomu još na 332 K. procie njeno gradjevno drvo, ukupno dakle 143.1´34 K. ili za l57o manjeodprocienepo A. načinu. VI. Gradjevno drvo. Prije nego li B. način prociene još jedan put u suštini razmotrimo, moramo se dirnuti još i tako zvanoga gradjevnoga drveta, koje po kvaliteti spada u treću vrst tehničkoga drva. Pod gradjevnim drvom razumieva se obično ono drvo, koje se rabi za razne kućne obrte, tako za kolariju, pinteriju, zatim za šindru i krovnu gradju, nadalje za razne stupove, ograde, te napokon za podvlake i tomu sličnu gradju. Stalnih dimenzija ae ima gradjevno drvo, svakolika od 20—160 cm. debela stabla, u koliko su zdrave i u koliko imaju uuždnu duljinu, mogu se rabiti za gradjevni obrt. Osim podvlaka, ne ima gradjevna roba niti velikoga trga^ niti velike prodaje; kod prociene procienjuju se za gradjevno drvo onakova stabla, ili dielovi stabla, koji niesu sposobni niti za piljenu, niti za ciepku robu: bud za to, što ne imaju nuždnih dimenzija, bud za to, što im je kvaliteta takova (gi |