DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1901 str. 10 <-- 10 --> PDF |
— 444 — cievnim svezcima razvijen je kolehim. Izmedju gornje i dolnje tjenice nalazi se mezofil, staničje puno kloroiila, po kojem se razgranjuju cievni svezci. Mezofil sastoji iz dvije pravilne vrste. Gornja je sagradjena od više slojeva okomito prema listu izpruženih stanica sačinjavajući palisadni sloj. Druga vrsta radialno gradjena od okruglih stanica stvara spravasti parenhim. U mezofilu ima po koja sklerenhimska stanica (idioblasta). U stanicama mezofila ima protoplazme i klorofila, kristalna kalcijeva oksalata sačinjavajuć više puta rafide, nešto mastna ulja, više treslovine, koje imade i u stanicama epirmide. Strukturu lista, kao i skelet njegov sačinjavaju cievni svezci, koji kao žile listom prolaze, dajući mu jakost i mrenast izraz. Na naličju su bolje izkočili, ter se vide i oni tanki organi, koji se iz parenhima lista na površinu nisu izbili. Primarni nerv polazi iz izboja t. j . iz osi u list razgranjujući se u sekundarni ovaj u tercierni i t. d. Po iztraživanju Wolfa imade u 100 dielova bilinske tvari u listu 1-7 alkalija a 25*8 dielova vapna. Razvitkom lišća pokazuje se c viet. Mužki je resast do 6 cm. dug žuto zelen, raztkan, po končastoj stapci visi u kitici na zelenoj grančici. Njegov obliČak jest (P 3—8, A 6—8). Povrh mužkoga cvieta na vrhu mladih hvojica ili u pazušici lista razvija se ženski cviet stapke do 5 cm. dugačke, na kojoj stoje do tri Ijuskaste bobuljice. Plodnica je zatvorena u toj bobuljici, iz koje viri njuška. Obličak ženskoga je cvieta (1* 3 — 8 G 1—3). Mužki cviet, iza kako je oprašio ženski, odpada, dočim u ženskom nastaje embrionalni razvitak sjemena, koji kako jur rekosmo u listopadu dozrieva. Dva ili više žira na poduljoj petlji ili grozdasto vise, pa mu odatle i ime pedunculata. Prema tomu. kakav je list i žir hrasta lužnjaka, ter da li ranije ili kasnije lista, prelazeć više puta u pretjerane tančine , razlikuju sistemati mnoge variacije. III. Promotrismo hrast lužnjak sa morfoložkog i anatomskog gledišta, vezavši motrenje fiziologijom, pokušajmo ga |