DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1901 str. 38 <-- 38 --> PDF |
— 364 — samonikla i u nas gojena Gleditschia triacanthos (Christusdorn), tamo je domovina i Gjmnocladu s canadensis- u (Schusserbaum po "Willkommu), koji bude do 33 m. visok. Cladrastis tinctoria raste u južnim državama, a drvo mu daje žuto barvilo (Farbstoff). Od bukav a spominjemo Fagus ferruginea, koja raste tu i tamo sa sladkim javorom i brezom, a uspinje se u AUeghanima 1800 m. visoko. Lišće je u ove bukve dulje zašiljeno, a ru.bom zubkasto. Plemeniti koštan j (Castanea americana) ima sitne u šiljak iztegnute plodove, dočim oni u patuljastog kestena i^C. pumila) nalikuju prisiljenom žiru. Od grabova raste u tamošnjim šumama Carpinus americana (Hornbaum) i Ostrja virginica, od vodoklena Platanus occidentalis kojega takodjer presadiše u Evropu. U Americi poraste na 40 m. visoko te ima u premjeru 4, 2 m. Prunus serotina nalikuje našoj sremzi (P. Padus; Traubenkirsche), bude 20—30 m. visoko stablo, koje plodi bubrežastim plodovima. Drvo mu je crveno, a grade od njega pokudtvo. naročito pisaće stolove. U Evropi gojimo iz ovoga roda P. americana, vazdazelenu P. pennsjlvanica i P. Caroliniana, koje u Americi stvaraju sitnogoricu. Od Magnolia rastu u Americi M. glanca, M. acuminata i M. macrophjUa u koje bude list na jedan metar dug. Srodan im je t u 1 i p a n o V a c (Liriodendron tulipifera, Tulpenbaum), koji u južnim AUeghanima poraste 60 m. visoko i bude 4 m. debelo stablo. Lahko i mekano drvo rabe za dovratnice, šindre, kod brodogradnje, za drvene cievi cmrkova Od lipa rastu u sjeverno-američkim šumama samo dvie vrste, Tilia americana i T. heterophjlla, nu osobita je ciena za nasade i u nas poznatomu stablu C a t a 1 p a u koje plodovi nalikuju virgjinkama. Drvo je u C s p e c i o s a tamno-ljubičasto i trajno, a stablo samo vrstno za osumljivanje pjeskovita tla. U nas je poznata C. b i g n o n i o i d e s, koja raste u Americi sa crnom brezom i vodoklenom uz obale rieka i jezera. |