DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1901 str. 37 <-- 37 --> PDF |
— 363 — Od jasena ima takodjer više vrsta od kojih bude Fra- X i 11 u s a m e r i c a 11 a 30—40 m. visok i u novije doba presadjen u ISTjemačku. F. sambucifoli a (Korbesche) rabi za obruče, košare i drugu pletenu sitnariju. Manja je ciena vrstima F. vii´idis (Griine Asche), pubescens (Rothesche), F. quadrangulata (Blau-Esche) i F. platycarpa (Wasser-Esche). Breze su takodjer vrste dalekoga sjevera, rastu u hladnijim krajevima listnate šume, nekoje sežu i u toplije krajeve, nekoje i u pojas jela, a ima i takovih, koje stvaraju granicu drveća prama stožeru. Betul a leut a (Hainbirke) nalikuje listom grabru, B. 1 u t e a listu briesta. Prva bude na 25 m. visoka, daje izvrstiio gorivo, dočim se od druge, jer je uljevita pile dobre daske. B. uigr a ima u početku crveno-crnu koru, koja bude posije crveno-siva, a raste rado sa platanom i Catalpom. Najdalje seže prama sjeveru (52°) B. papyrifera . Od njezine biele kore prave škatulje, pletu košare, pokrivaju krovove ili šivaju od nje sa korjenom biele smreke čamce. B. populifolia bude visoka do 9 m. i neki ju smatraju za odliku naše breze (B. verrucosa). Medju briestovima zapada prvo mjesto Ulmus american a (Amerikanische Ulme. weisse Ulme), koja bude u Conectuitu do 35 m. visoka, mjereći u premjeru 1 m. Kako Bu briestovi ljubimci naroda, poštedila ih je nezasitna američka sjekira i zato ima od njih divotnih gajeva kakav je n. pr. onaj kod New-Havena (Cityof Elms). Poznatije su vrste U. fulva (Rothuime), U. racemosa (Felsenulme) U. alata (Fliigelulme) i U. crassifolia (Dickblattrige Ulme). Stabla iz porodice Komušarka ili Leguminosa riedka su u Evropi, a dobro poznata vrsta iz Amerike presadjeni b a g r e n ili akacij a (Robinia Pseudo acacia; Akazie, Robinie, Schotendorn), kojega je čovjek i u Americi presadio u razne krajeve, gtlje poraste na 27 m. visoko. Nalikuje mu Robini a viscos a (Driisige Robinie), kojemu je domovina u južnim Alleghanijama.* U Americi je * Bagren je presadio u Evropu Ivan Robin , vrtlar Hinka IV. i Ljudevita XIII. g. 1600 iz Virginije u Francezku. Po ujegovu sinu zasadjeno stablo g. 103.5 raste i danas u botanižkom vrtu u Parizu. * |