DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1901 str. 41 <-- 41 --> PDF |
— 151 — Zagreb, te se je tako na podpuno zadovoljstvo svih učestuika svršilo ovo prvo oveće šumarsko naučno putovanje slušača mlade naše kr. šumarske akademije zagrebačke, unatoč tome, što se je — s već prije spomenutih razloga — toli kasno u jes´n poduzelo i poduzeti moglo. Srdačna pako hvala neka bude i na ovom mjestu ovime izražena svima, koji su moralnom i materijalnom pripomoći ovo putovanje omogućili. I. P. 0 šumskim štetama. Napisao: Manojlo Divjak. Gdje god ljudi živu u blizini šuma, tamo se pravi i šumska šteta, sada u većoj, a sada u manjoj mjeri. Uzroci pravljenju šumske štete u raznim su krajevima različiti: jedni ju prave što na drugi način ne mogu doći do neobhodno im potrebnih drva; drugi što su navikli na prekomjerno i nerazložno trošenje drva, pa im nije dostatna ona količina, koja se kao neobhodno potrebna daje; treći opet što je naučio trgovati s´ drvima, pa od te trgovine uzdržaje sebe i obitelj itd. Na žalost jedno je istina, da se štete po šumama prave iz dana u dan sve u većoj mjeri, naročito kod krajiških imovnih obćina, u praviti će se u buduće još više, dok nikomu ozbiljno na um ne pada, da odkloni uzroke, radi kojih se šumske štete prave. Pa kada nas već ima takovih, koji mislimo, da se šumskim štetama ne može stati na put, dok ne dobijemo površinom više šuma — što ćemo kasno ili možda ni ne ćemo nikada dočekati i kada već ne mislimo odklanjati uzroke, radi kojih se šumske štete prave, a ono bi se barem trebali pobrinuti, da nam štetočinci učinjenu šumsku štetu naplate. Taj dug na šumskoj šteti narastao je kod svih krajiških imovnih obćina na priličnu sumu. Kod krajiških imovnih obćina imadu pojedini štetočinci tako velike svote duga, da kada bi se isti ozbiljno ubirati |