DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1901 str. 7 <-- 7 --> PDF |
svrha´ gospodarenja. Načela Cottina vriede u mnogom još i dan danas. ^ ^ N"u mora #e priznati^ da .se je u praksi više udomila šablona Hartigovog načina proredjivanja, nego. Cottina nauka. Pražka škola. :, E, Andr^ i Christopli Liebich 1832. i 1825. od t. zy, pražke škole idu u svojim zahtjevima za jakim proredama još mnogo dalje od Cotte. Tako primjerice zahtjeva E. Anđre, da se sastojine prorede: u dobi od 10—-15 godina prvi puta^ te stabla ostave razda leko po prilici Vs—1 hvata; -^´ ´ u dobi od 20—30 godina drugi puta^ te stabla ostave razdaleko po prilici 1—2 hvata; u dobi od 30—^40 godina treći puta, te stabla ostave razdaleko po prilici 2—3 i 4 hvata. , ;" Nadalje zahtjevaju, da stabla budu jednako razmještena, i jednako medjusobno udaljena, te da se ostavljaju samo najzdravija i najljepša stabla. Ivan Chrlstiaii HiiMesliageii. Hundeshagen nije za rano proredjivanje, kao ni za cesto opetovanje ovoga. On razumjeva pod proredjivanjem samo periodičku sječu svega izumrlog drvlja u svrhu, da se pospješi rast preoštavših stabala. Pri tom neka se vadi samo posve suho i sušeće se drvo^ a da se sklop krošanja ne prekine posve ništa ili samo neznatno. Ovo potonje može nastati samo tada, kada se vade strane vrsti drveća i kada je tlo, dobro. Kao što se vidi Hundeshagen stoji na stanovištu Hartigovom, te dopušta samo nješto ve6u slobodu kod sječe inovrstnog drveća. Euđolf pl FeistmaiiteL U svojoj razpravi ´ »Korist ^ proredjivanja« u časopisu E. Andre-a: »Okonomische Neuigkeiten« g. 1834. iznaša E.. pl. ^ |