DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1900 str. 78 <-- 78 --> PDF |
— 578 ment zur Allgemeinen Forst- u. Jagdzeitung. Frankfurt. Ciena 4´32 krune. We(ier, der Fiscliziichter. PraktiscJies Hilfsbuch fiir Fischziihter u. solche, die ea werden wollen. Ovo je dielo pisano s osobitim obzirom na austrijske alpinske zemlje. Ciena 5 kruna. Woditchkii, die Zirbe (Pinus cembra) u. ihre Cultur. Posebni otisak iz lista ,Oesterr. Forst. u. Jagdzeitung." Ciena 1´2 krune. IVeltaustelluu^, die Pariser in Wort und Bilđ. Ovo djelo poSeo je izdavati A. Kircboff u svezčićima (bit će 25 svezaka). Izašla je prva svezka. Ciena sveske 40 pfeniga. Hubbard, die Verwerthung der Holzabfalle. Drugo izdanje. Ciena 2-4 krune Mittlieiluiif^en des Deutschen Forstvereins. Jfeumeister, die Forsteinrichtung der Zukunft. Mit einer Bestan deskarte. Ciena 2´4 krune. Rei^eiier´s Jagdmethoden u. Fanggeheimnisse. UkraSeno sa 70 slika. Ciena 7´2 kruna. — Ovo su važniji proizvodi vanredno plodne njemačke literature, prem ne svi; ima ih naime takovih koji mogu imati samo lokalnu vriednost, s toga ih ni spomenuli nismo. Osim toga već su počeli izlaziti i razni njemački stručni koledari — gotovo je smješno kako rano izlaze, pa zato nisu pouzdani kakovi bi morali i mogli biti — tako se već može dobiti: Fromme-ova „forstliche Kalendertasche fiir das Jahr 1901." i R. Dombrovskoga ,Jagd-Kalender." Promet i trgovina. Glede prometa i trgovine sa šumskimi proizvodi ostalo je gotovo sve pri starom. Prave jadikovke Čitaju se često od strane svih onih domaćih drvotržaca, koji se tuzemnom trgovinom drva bave. Nedavno smo čitali takovu jednu tužaljku u listu „Handelsblattftir Walderzeignisse" sa drvarskog trga u Budimpešti. Veći se drvotržci tuže na tom trgu na male, da ti dosta solidno ne rade, pa da oštećuju ne samo sami sebe, već i njih, davajuć robu, koju često, vele, ni sami podpuno platili nisu, uz tako nizku cienu konsumentima, da je solidnim trgovcima upravo ne moguće s njima konkurirati. A sve to zato, što žele na svaku ruku neki posao učiniti, a jer je u graditeljstvu i drugih domaćih poduzećih zavladalo toliko mrtvilo, to je domaći konsum drva upravo minimalan. Doista se to opaža a čitavoj našoj monarhiji, najgore pako u Hrvatskoj i Ugarskoj zemljama skroz agrikulturnima, a sve je to plod loših žetva zadnjih godinu. — Doista je tomu tako; kad seljak ne ima novaca, ne ima ni u |