DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1900 str. 58 <-- 58 --> PDF |
— 494 — tinjažah. Drvotržei obćenito se tuže, da su prociene previsoke, pa s toga često ni ne dražbuju. Kad bi nastupila stagnacija u eksportu drva, moglo bi se reći, da im daljna prodaja robe zadaje briga, pa da s toga ne dražbuju; nu kako je eksportna trgovina sveudilj živahna, to se svakako uzeti mora, da su im izklične ciene previsoke, pa da samo s toga ne dražbuju. Nema sumnje, da se je risiko u toj trgovini povećao, a tomu mnogo doprinesoše abnormalnosti u vremenu — prošle dvie zime bjahu skroz abnormalne i po šumsku trgovinu nepovoljne — i obćenito veći troškovi oko proizvodnje šumske robe. Ove su okolnosti morale nepovoljno djelovati i na samu šumsku taksu, kako smo to već u zadnjem našem izvještaju naglasili. Pošto su se šumske takse još i povisile nastala je velika razlika izmedju izkličnih i dostalnih ciena. Jasno to dokazuje uspjeli dražbe hrastovih stabala u šumi grada Koprivnice, gdje se je jedva kod zadnje dražbe 19. pr. m. postiglo za 1813 hrast, stabala procienjenih na 108 hiljada kruna, 82.600 kruna (dostalac S. Benedik iz Zagreba) a i drugi veći objekt, naime hrastovi iz šume zemlj. zajednice u Kupžini ne mogu se nikako prodati, prem su već po treći puta na dražbu znešeni (Prociena glasi na 111 tisuća kruna, nu najviše dosele nudi tvrdka Ph. Deutsch i sinovi, naime 92 tisuće kruna, pa će se taj objekt valjda i za tu svotu prodati.) 0 ostalim manjim prodajama stabala u našim šumama izviestit ćemo u budućem broju. -— Spomenuti nam je, da je izvoz drva povoljan, jedino je u prvoj polovici ove godine znatno manje dužica izvezeno nego li prošle godine u istomu razdoblju. Ipak je nađe, da će se dobra ciena dužice i dalje uzdržati, jer, kako čitamo, vinogradi u Francuzkoj ove godine dobre stoje, pa se tamo nadaju dobroj berbi. Različite viesti i sitnice. TJ koje drveće grom najradje udara? Ovim se je pitanjem ponajviše bavio neki J o n e s c o, te je dokazao, da od groma najviše stradaju one vrsti, koje sadržavaju mnogo škroba, kao primjerice topola, hrast, briest, jasen, vrba i t. d.; dočim da mnogo manje stradaju t. zv. „mastna drva" kao što je bukva, lipa, orah, četinjače i t. d. Masno ulje, kojega posliednje vrsti u svojih stanicah imaju, nije dobar vodić munjine, stogn i grom u te vrsti mnogo redje udara. Prohask a sabrao je podatke štajerskih i koruških postaja, koje bilježe oluje, pak se iz tih podataka, koji obuhvaćaju razdoblje od god. 1886.—1892. pak g. 1896. pronašao, da se osobita razlika pokazuje izmedju bukve i hrasta. Potonji kud i kamo više trpi od groma nego li bukva. Najbolje to pokazuje ovaj pregledni izkaz: |