DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1900 str. 40 <-- 40 --> PDF |
— 368 — 4. Juglans nigra uvedena već 1629. u Europi, jedno od najvriednijih vrsti stranoga drveća*. 5. Acer saccharinum već od 1735. u Europi. Raste u hladnijih krajevih gdje i naš bieli javor, daje vrlo sladak sok, kojega u Americi vrlo vole, s toga se to drvo tamo mnogo i goji. Drvo vanredno liepe boje, raste u Njemačkoj osobito dobro na raznih tlih, a raste vrlo bujno. 6. Populus molinifera (canadensis, kanadska topola) u Evropi već od 1772., raste vrlo brzo. U Francuzkoj ima je već mnogo u šumama i daje silne množine drva. Mužki eksemplari prirašćuju mnogo brže od ženskih. Drvo je lagano a traži se mnogo za fabrikaciju žigica. 7. Populus serotina (kasna kanadska topola) vanredno brzo raste, tjera kasnije od prediduće vrsti; mnogo se goji u Njemačkoj. S ovimi vrstmi prave se mnogo pokusi u Njemačkoj i mogle bi se i za naše krajeve preporučiti. Osim toga mnogo se goji tamo pokusa radi: Acer californicum i dasycarpum, Cupressus Lawsoniana, Juniperus virginiana, Thuya Menziesii Quercus rubra, Beluta lenta, Pinus rigida, Pinus ponderosa i Pinus Jeffrevii. Službeni pokusi još se ne prave sa sliedećim vrstima, koje se inače u parkovima često nalaze, i to: Catalpa speciosa (od 1720. u Evropi), Liriodendron tulipifera (1663.) Quercus alba, Juglans cinerea, Prunus serotina, Tsuga Mertensiana. Opazka uredničtva. Uvrštujemo zbog toga, jer o naturalizaciji stranih vrsti drveća naučne knjige o »Uzgoju šuma« gotovo ništa ne sadržaju. Vidi »Lug. viestnik« br. 6. od g. 19U0. |