DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 5/1900 str. 39     <-- 39 -->        PDF

— 295 —


Obće je poznato, da Japan obiluje množinom posebnih
stabala naročito voćaka, a kako je klima u Japanu, bar u
srednjem, slična našoj, nema dvojbe, da se dadu japanske
biljke kod nas lako aklimatizovati. Tako se lako aklimatizuje
japanski ljiljan (Aralia japonica), kamelija (Aucuba) i japanska
mušpulja (Eriobotrja japonica). Tako se može i kesten, koji
zovu Japonci »tamba kuri», (Castanea japonica).


Kesten tamba kuri je drvo srednje veličine, nu donosi
plod već rano, dok ima lik ovećeg grma. U Japanu raste po
šikarju na brežuljcima inače neplodnim i u cielim šumama uz
drugo drveće. Oblikom je nalik našem kestenu, tjera bujne
mladice i na 2 metra duljine nešto jedrije od naših. List mu
je nešto veći od lista običnog kestena žućkasto-zelene boje.
Tjera nešto kašnje od našeg, nu i lišće ostane dulje zeleno, a
većina ostane lišća posušena preko zime na stablu. Tamba kuri
cvate slično našem kestenu, nu bujnije. Ježovke nisu mnogo
veće od ježovka našega kestena, nu puno su tanje, uslied toga
je plod krupan.


Najveći komad ploda, što sam ga dobio, imao je 5 cm.
premjera u širini, 4 cm. u visini i SVa cm u debljini, te je
vagao 53-/2 grama. Lanjske i preklanjske godine bili su plodovi
manji, jer je vladala suša za vrieme razvoja ploda, nu
važili su ipak popriečno 30—35 grama, a i najmanji komadi
nadmašivali su talijanske izabrane marone svojom veličinom.


U Japanu služi u mnogim predjelima tamba kuri kesten
narodu više mjeseci za hranu. Suše ga u posebnim sušama ili
prže na vatri, a onda pomelju na krupicu i brašno te priugotavljaju
od toga neku vrst kaše i polente, pa peku i kruh,
jer je ne samo veoma tečan nego i hraniv. Bez ljuske sadržava
ovaj kesten l-T^/o mastnog ulja, 0´4´´/o sladora, (kad dulje stoji
i puno više), 307o škroba, 3´2´´/o bjelančevine, 15"/o celuloze,
l*4´´/o mineralnih cesti, a 48% vode. Uslied toga ima po prilici
sličnu hranivost, što ju ima pečen krumpir s mljekom bez
vrhnja.


Kad uvažimo, da su maroni za Italiju i južnu Francuzku
znamenito privredno vrelo, pitamo se i nehotice, zašto nebi se